Број 115-116-117

Ve}ina romana sme{tena je u vreme Drugogsvetskog rata ili pribli`no u taj period, sa ~estimreferencama na stariju istoriju i ponekad na haosposleratnog sveta. U pozadini pripovesti ~esto postojineki poseban doga|aj kojem se ona stalno vra}a:hap{ewe i pogubqewe Mili~inog mu`a u Lagumu, pokoqseqana u Golubwa~i. Emi Elijas to obele`je smatrakarakteristi~nim za metaistorijsku romansu. Velikonasiqe dvadesetog veka, tvrdi ona, izazvalo je posttraumatskuimaginaciju zasnovanu na iskustvima dvasvetska rata, koncentracionih logora nacisti~ke Nema~kei Staqinovih gulaga i pretwi nuklearnim ratom,{to je sve uni{tilo ba{tinu moderne civilizacije.Dvadeseti vek nije samo svedok takvih periodaopadawa ve} ih i detaqno dokumentuje. On je proizveovlastiti arhiv u`asa kao konstantno podse}awe na svojeneuspehe. Emi Elijas ka`e da na kraju dvadesetog vekapostoji duh samorefleksije vezan za ove doga|aje ida se to „kombinuje sa ose}awem preke potrebe da se zabele`esvedo~anstva generacija koje i{~ezavaju, a kojesu iskusile strahote stole}a i jo{ kratko vreme moguda govore o wima u svojim svedo~anstvima.“ 7 Ve}inadela srpske istorijske proze iz osamdesetih godinaima pripoveda~e koji funkcioni{u kao svedoci, pri-~aju}i vlastite pri~e i pri~e koje su ~uli iz drugihizvora. Oni svedo~e o doga|ajima iz pro{losti, da bise wihovo svedo~anstvo dovelo u pitawe, a prilo`enidokazi pokazali kao sumwivi. U nekim romanima tako-|e je nagla{ena nemogu}nost pripoveda~a u prvom licuda sve jasno pamti, tendencija da zaboravqa detaqe,da iste doga|aje prepri~ava sa druga~ijim detaqima,ili da otvoreno tvrdi da postoje razli~iti izvori kojinude konfliktne informacije.U romanu Slobodana Seleni}a Timor mortis pripoveda~je mladi student medicine Dragan Radosavqevi},koji izve{tava o `ivotu starca Stojana Blagojevi}a,koji ima 104 godine i koji umire u vreme oslobo|ewaBeograda 1944. Wih dvojica su tokom rata delilimali tesan stan i Dragan je pravio bele{ke osvojim razgovorima sa Stojanom i o star~evim razgovorimasa drugim qudima. Sakupqao je i istorijskedokumente o `ivotu svog ostarelog prijateqa, koji jebio veoma aktivan u poku{ajima stvarawa srpsko-hrvatskogpoliti~kog saveza u drugoj polovini devetnaestogveka. Dragan postepeno odustaje od svog zadatka,svi izvori su protivre~ni i on ne mo`e da sa~ini koherentnubiografiju ni da stvori koherentnu istorijskusliku o Stojanovom mestu u {irem istorijskom procesu.U tim trenucima on daje svom rukopisu naslovTimor mortis. Tokom rata wima se pridru`uje i Stojanovane}aka iz Hrvatske. Ona je prisustvovala strahovitomzlo~inu koje su po~inile usta{e nad wenomvlastitom porodicom, o ~emu izve{tava kao neposrednisvedok i sa mnogo pojedinosti. Endru Vahtel smatrada su ta ubistva predstavqena „kao deo dugotrajnog,alogi~nog istorijskog animoziteta Hrvata uop{te“.Prema wegovoj analizi, „Seleni} ve{to vodi ~itaocaovom zakqu~ku postavqawem jednog do drugog Stojanovogistorijskog iskustva sa opisima iz ratnog vremena“.8 Problem sa ovim zakqu~kom u kontekstu romanaje da Stojan dvostruko pobija takvu analogiju. Wegovoistorijsko iskustvo, kako Dragan poku{ava da ga preneseu svojoj pripovesti, predstavqa niz protivre~nostikoje ukazuju na neadekvatnost svih poku{aja vra-}awa u pro{lost radi nala`ewa smisla ili svrhe usada{wosti. Osim toga, Stojan ne koristi svoje istorijskoiskustvo da potvrdi pri~u svoje ne}ake. Naprotiv,na svako pomiwawe ovih doga|aja on reaguje tako{to na nema~kom jeziku ka`e „Ja u to uop{te ne verujem“(„Das glaube ich doch nicht“). 9 Stojanova reakcijana ne}akinu pri~u otkriva nevericu u postojawe varvarizmai divqa{tva takvih razmera. Na kraju romana,ova `ena, koja je pre`ivela da bi ispri~ala pri~uo strahotama, postaje i sama instrument u narednojstrahoti, kada jednu mladu `enu koja je prema woj dobropostupala prijavquje zbog prostitucije tokom periodaokupacije. Ovaj prizor zbiva se odmah nakonoslobo|ewa na ulici i pred qutitom gomilom. Kako sei mo`e o~ekivati, qude ova informacija ispuwava besomi oni napadaju i na najbrutalniji na~in ubijajumladu `enu. Status koji ne}aka ima kao `rtva hrvatskeratne agresije dovodi se u pitawe ovim wenim postupkom.U drugim romanima tako|e se baca sumwa na autenti~nostpri~a o ratnim strahotama ili se one dovodeu pitawe. Doga|aji o kojima ne}aka pri~a Stojanu primersu onoga {to Felman i Laub opisuju kao „~inovekoji se ne mogu konstruisati kao znawe niti asimiliratiu punu spoznaju, doga|aje koji prema{uju na{e referencijalneokvire“. 10 Sumwa koja izgleda da se pojavqujeu fikcionalnim pripovestima nije sumwa da li/8/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117