Број 115-116-117

su se takvi doga|aji desili ili nisu. Ona otkriva problemkoji le`i u bavqewu zna~ewem koje oni mogu imatikao pomo} za razumevawe pro{losti ili za razumevawesada{wosti. Svrha svedo~ewa nije reprodukcijaistorije ve} tragawe za zna~ewem pro{losti, wena memorijalizacijaili komemoracija, za koju nisu upotrebqividoga|aji koji prema{uju na{e referencijalneokvire. Takvi doga|aji se ne mogu dozvati u potpunostiu se}awe. Svedoci i pripoveda~ka svedo~anstva otkrivajuzatvorenost i nedostupnost pro{losti. Istorijase ne mo`e ponovo stvoriti. Preostali su nam poku{ajipisawa o pro{losti jer je to sve {to posedujemo.Ali wena zna~ewa uvek }e biti nedoku~iva i izvan doma{ajaimaginacije.Zbirka pri~a Golubwa~a Jovana Radulovi}a otkrivauspomene na traumati~ne doga|aje iz Drugog svetskograta u malom srpskom selu u dalmatinskom zale|u uHrvatskoj. Neposredno izvan sela je jama, u kraju poznatakao Golubwa~a, prirodna useklina u zemqi, kojusu qudi iz tog kraja nekada koristili za bacawe le{evasvoje uginule stoke, ali u koju su usta{e pobacaletela srpskih `rtava pobijenih u Drugom svetskom ratu.Pripoveda~, seoski de~ak, zna za taj pokoq iz pri-~a svoje porodice i {kolskog u~iteqa. Seoski pop jeodveden i ubijen i wegovo telo „vjerovatno“ ba~eno ujamu, posle ~ega se pa`wa usta{a prenela na druge seoske`iteqe. 11 U pri~i se jasno ka`e da za ove doga|ajenema svedoka, da se nisu ~uli ni pucwi ni krici `rtava,jedino se videlo svetlucawe baterija dok su se kamioniudaqavali iz sela. De~ak zavr{ava pri~u svojimdodatkom: „Golubwa~a je zobala i zobala.“ 12 Na kraju,on izjedna~ava svoje znawe konvencija bajki o ~udovi{timai ve{ticama koje jedu svoje `rtve sa mesnimpri~ama o doga|ajima iz rata. Nema dodira sa pro{lo-{}u osim ~uvawa nejasnog se}awa i jame kao spoqa-{weg znaka u`asa koji je ina~e nevidqiv i ne~ujan.Doga|aj u tekstu dobija mitske proporcije. Zemqa jepozobala `rtve i ostala opsednuta wihovim sablasnimprisustvom, koje ne}e nestati niti ostaviti `ive namiru.Na druga~iji na~in, ali tako|e uz uvo|ewe komponentemitskog, Isakovi}ev roman Tren 2 me{a istorijske,testimonijalne i druge narativne registre u pri-~i o zatvoreni~kom logoru na Golom otoku i wegovombrutalnom re`imu. Posle slu~ajnog susreta s nekada-{wim logora{em, anonimni pripoveda~ kre}e u tragaweza istinom o onome {to se de{avalo na Golom otokuintervjui{u}i qude koji su tamo bili. Wegovi razgovoris razli~itim qudima vode zakqu~ku da ne}e saznati{ta se zaista zbivalo. Razni qudi razli~itopamte doga|aje. Li~nosti zatvorenika s kojima su delililogorsku sudbinu oni rekonstrui{u na razli~itena~ine. Pripoveda~ ponekad misli da nekada{wi logora{igovore o istoj osobi, ali otkriva da mo`da imasli~nosti u imenima i poklapawa u datumima, ali dapostoje i protivre~ni elementi koji pokazuju da u pitawune mogu biti isti qudi. Identitet zatvorenika seuspostavqa, zatim ponovo uspostavqa na druga~ije na-~ine i kona~no i{~ezava po{to oni izgube istorijskukonkretnost i postaju samo nejasni obrisi qudi kojimo`da jesu a mo`da i nisu vi{e `ivi. Takva kreativnaamnezija poznata je kao sastavni deo psihologije traume.Me|utim, unutar teksta, ovaj element se kombinujesa slikama koje upu}uju na motive iz klasi~ne mitologijei konstrukcijom ostrva kao nasle|a u`asa kojiprema{a na{e uobi~ajene referencijalne okvire.Pro{lost se pretvara u ne{to o ~emu se ne mo`e govoritiosim kao o diskursu negde izme|u individualnogi kolektivnog saznawa. U tom prostoru nema privilegovanepozicije za istorijsku istinu budu}i da istorijavi{e nije konkretna gra|a pro{losti. Uvo|ewe mitau narativne strukture, koje izjedna~ava normalno razli~itenivoe diskursa, ne neutrali{e ve} revitalizujeodnos izme|u istorije i se}awa, dok se svedoci boresa problemima nala`ewa adekvatnih sredstava za izra`avawepovrede iz pro{losti.Istorija se ne mo`e doku~iti i wena nerazumqivostpostaje zastra{uju}a. Emi Elijas ovo opisuje kaojednu od osnovnih karakteristika takve proze: „Slikaju}ipro{lost kao sublimno druga~iju i razli~itu,metaistorijska romansa ~esto konstrui{e granicu izme|upro{losti i sada{wosti ne kao arhivsku ~iwenicunego kao ~udno, kao ponovo pose}eno mesto.“ 13 Uovom kontekstu, „~udno“ je Frojdov pojam „unheimlich“ili, na engleskom, „the uncanny“, {to obuhvata raznekwi`evne postupke kao {to su groteska, fantastikaili ~ak pri~a o duhovima. Povratak potisnutog u simboli~nomi stvarnom kretawu u pro{lost je direktnareprezentacija Frojdovog „~udnog“; u wemu se prepoznajedom, ali je pretvoreno u oneobi~en i zastra{uju-}i prostor. 14 „^udno“ je ponovo pose}eno mesto. To jeiskopavawe se}awa u poku{aju da se razotkriju wegovazna~ewa kombinovawem razli~itih temporalnih iprostornih sfera imaginacije, {to vodi jedino poraznomneshvatawu koje se pretvara u neodre|eno ose}awestraha, nemira ili ~istog u`asa. Pro{lost odbijada bude sahrawena i odbija da obezbedi koherenciju ive`e pro{lost i sada{wost. Prostor me|u wima mo`ese videti samo kao jedan odsutni ozna~iteq, koji }e,primereno, ispuniti sablast. Kao i jezik pa i pripovest,duhovi su po sebi bestelesni, ali se odnose na nasle|azna~ewa koja se vra}aju, koja tra`e da budu saslu-{ana, ali su li{ena svog prvobitnog smisla i svrhe.Duhovi, figure sli~ne senci bez imena ili lica, kaoi likovi iz mita i legende, ulaze i izlaze iz ovih pri-~a, koje tako|e ukqu~uju snove i groteskne epizode. Udelima Volfganga Kajzera, Rozmeri Xekson i drugihprime}eno je da takvi motivi dominiraju kwi`evno-{}u u periodima velikih dru{tvenih i politi~kihpromena, u vremenima tranzicije, kada se gubi mo}starih izvesnosti da bi usledio intelektualni i kulturnipreokret. 15Mnoga dela moderne istorijske proze u Srbiji tokomosamdesetih godina u ve}oj ili mawoj meri posedujuelemente ~udnog. Zbirka pri~a Radoslava Brati}aSlika bez oca sadr`i naro~ito intenzivnu evokaciju`ivota u malom selu neposredno posle Drugog svetskograta. Selo je ome|eno sa svih strana grobovimasvojih mrtvih, a izvan toga je spoqa{wi svet koji donosiistorijske i prirodne katastrofe. Razli~ite armijedolazile su i odlazile, okupacije i ratovi uzimalisu svoj danak, i selo je sa~uvalo svoja se}awa upri~ama o nacionalnim i lokalnim junacima izpro{losti. Posle 1945. seoski `iteqi evocirajubr.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /9/