Број 115-116-117

stojawa junakiwa prve pri~e okre-}e se fanati~nom feminizmu, akterdruge ulazi a potom poku{avai da iza|e iz jame politike, dokse u tre}oj pri~i junak prividnookre}e religiji. Kroz sva tri `ivotnaopredeqewa ukazuje se pora-`avaju}e ideolo{ko, umetni~ko,politi~ko i istorijsko iskustvokraja dvadesetog i po~etka novogveka.Umetnost koja se komercijalizujei gubi svoj identitet udovoqavaju}izahtevima potro{a~kogdru{tva, jedno je od te`i{ta prvepri~e, „Istopiti Endija Vorhola“.Mentalno neura~uwiva junakiwaHilari Hadson izlaz iz svog traumamaoptere}enog `ivota pronalaziu radikalnom feminizmu,fokusiraju}i svoj bes na |avolaod plastike, simbola bezidejnostimoderne kulture, Endija Vorholakoji je svojim delima promovisaoumetnost kao masovnu prozvodwu.Sva tri dela romana imaju diskretnustvarnosnu zasnovanost, ovdeje to pri~a o ameri~koj feminiskiwiValeri Solanas koja je1968. poku{ala da ubije Vorhola o~emu je snimqen i film (I ShotAndy Warhol, 1996). Dive}i se Valerikao heroini budu}eg ginocentri~nogsveta, Hilari verujeda svaka velika ideja zapo~iwe realizacijunajpre u umetnosti, patako i ideja o uni{tewu sveta.Bezidejnost, plastika, ki~ i reprodukcijapostali su sveprisutniu savremnoj kulturi, uni{tavaju}isvaki oblik autenti~nosti,pa polemika sa pop-artom i Vorholomkoju Matijevi}ev romanotvara, nadilazi opsesiju jedne junakiwei prerasta u sarkasti~nukritiku na{eg doba, sli~no kao{to je toj kritici izlo`ena svaka,pa i feministi~ka, ideolo{ka zaslepqenost.Vi|ewe sveta iz oneobi~enepsiholo{ke perspektive kojaotvara razdore izme|u svesnog ipodsvesnog u poku{ajima likovada artikuli{u svoj, bole{}u iiluzijama, potkopan identitet,nastavqa se i u drugoj pri~i,„Kr~miti sitnu du{u“. Ispisuju-}i testament, Milutin ^abrinovi},zvani Antracit, biv{i ministarstarog re`ima, optere}enuru{enim porodi~nim odnosima,postepeno tone u ludilo, i {to sevi{e poziva na „~istu svest izdrav razum“ napadi ko{mara susve stra{niji. Me|utim, upravoiz takve perspektive politi~kascena u Srbiji pre i nakon petooktobarskihpromena ukazuje se onakvomkakva u biti jeste – groteskna.Matijevi}ev roman tako otvaraveliku i va`nu temu sa kojom jesrpska kwi`evnost tek po~ela dase suo~ava u pravoj meri, a re~ je oizneverenim o~ekivawima koje sudonele demokratske promene i sunovratuvrednosti koji se u „demokratskom“pakovawu i daqe kontinuiranonastavio. Simbolika snovaukazuje se kao glavni objediwuju}imoment koji povezuje sve pri-~e u romanu, i vrhuni u zavr{nomdelu nazvanom „Okajavati JulijanuRankovi}“. Apsolvent filozofije\or|e Istina vodi dnevniksnova, postepeno otkrivaju}i potisnututragediju iz detiwstva.Bogata narativna imaginacijatre}e pri~e u kojoj se materijalnastvarnost rasta~e i gubi u snovima,svoju poetsku osnovu kao dapronalazi u Bergmanovom filmuDivqe jagode, koga se glavni junak ujednom trenutku se}a. Time se samouslo`wava o~igledna veza kojuMatijevi}ev roman, odre|en upodnaslovu kao omnibus, uspostavqasa filmom.Poku{aj da se iz sveta poreme-}enih vrednosti pobegne u snove,ukazuje se samo na trenutak kao ono„vrlo malo svetlosti“ u `ivotimajunaka. Ali snovi se brzo pretvarajuu ko{marne vizije koje u simboli~nomruhu otkrivaju slo`enemotivacione tokove, seksualnefrustracije, potisnute traume izlo~ine, {to zapravo i jeste pravaistina o junacima i mra~nom svetuu kome i oni i mi `ivimo. Imali onda uop{te vrlo malo svetlostikoja bi bila zrak izbavqewaili je naslov romana samo eufemisti~kazamena za potpunu utonulostu mrak? Ako je ima, ona isijavaiz snage poeti~ke svesti romanada se na umetni~ki provokativan ihrabar na~in suo~i sa idejnom ihumanisti~kom prazninom savremnogdru{tva, a ne da je, kaodrugi mediji, prihvata i promovi-{e. Matijevi}ev roman tu snagu iprovokativnost svakako poseduje,predstavqaju}i sam vrh srpskeproze u protekloj godini.Bojana Stojanovi} Pantovi}ULAZAK U SLIKUNikola Vuj~i}: Dokle pogleddopire, Srpsko kulturnodru{tvo „Prosvjeta“, Zagreb,2010.Jo{ od prve zbirke Nikole Vuj~i}aTajanstveni strelac (1980), kakoje to istakao i sam autor, lirskiglas se „izdvaja i artikuli{e kaone{to postojanije... Posle pesamakoje su nastale na fonu jezi~ke agresivnostii wene razgradwe, okrenuosam se sti{anom i o~i{}enom jeziku“.Ovo poeti~ko svojstvo posebnodominira Vuj~i}evom zbirkom Prepoznavawe(2002), dok se u najnovijemrukopisu Dokle pogled dopire kompoziciono,tematski i smisaono uslo-`wava, zaokru`uju}i tako jedan osobitopus i pesni~ki senzibilitet,koji je visoko vrednovan tek tokomposledwe decenije. I u novoj kwizioblikuje se poseban, isko{en pogledkojim – poput ~as uveli~avaju}eg,~as umawuju}eg stakla ili so~iva –taj lirski glas preoblikuje kqu~nemotive/topose va`ne za ovoga pesnika:vodu, vazduh, svetlost, prirodu,disawe, jezik, re~i, stvari, prazninu,ogledalo, zvuk, ti{inu, nebo, gledawe,ponavqawe, itd. S druge strane,najve}i formalno-tematski izazovza Vuj~i}a bio je i ostao odnoslirskog junaka (ili junakiwe, kao uzbirci Disawe) prema jeziku u svimwegovim manifestacijama./56/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117