Број 115-116-117

Amir OrEVOPOEZIJAEvo moje izjave:star oko pedeset godina, otac {estogodi{waka ({to se ne vidi),od re~i pravim poeziju, voqen, omra`en (ne vidi se), zapravonekakav divqi stvor;ise~ena du{a, pobuna, usneodvi{e senzitivne, sav od o~iju (kao {to se vidi)i doista ono {to ogledalo odaje nije dubqeod onoga {to skriva,ono {to ogledalo pokazuje dvodimenzionalna je slika Bi}akoja uokviruje pojavu @eqenog.Portret koji izviruje iz gomile u du{i.A du{a?[ta mogu da vam poka`em o woj a da vi to ne znate?Ovde je stabqika `ita koja je izrasla ni iz ~ega,a ovde je no`koji ju je odsekao od JedinogCVETOVIKada mrtvi planiraju svoje slede}e ro|ewegrobqa miri{u kao prole}e.Oni prilaze bli`e nego snoviudaqavaju se od svojih svetovada bi umrli u ovom svetu.Iznenada se suo~avate telo ti se trzakada pro|u pored tebe kao da si duh.Kupola prizoratanka su zavesaplavo nebo, nekoliko svetlih oblakakoja ne mo`e da te za{titi.Zvuci zvona i morskih {koqki primi~u se tvojim u{ima.Svaki tvoj dah predstavqa neko prisustvo.U prole}e sve se ponovo otkriva u obliku tela.Svetlucava ogledala vise u vetru o~i svugde cvetaju./14/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117