Број 115-116-117

POGLEDIDragiwa RamadanskiLISTAJU]I JEDANXEPNI RE^NIKEnciklopedijski re~nici, koji obuhvataju sve postoje}ere~i jednog jezika, zacelo nam se ~ine neprikosnovenimriznicama. Ipak, kvalitet jednog re~nikase ceni upravo po snala`ewu u mehanizmima selekcije:{ta izlu~iti, a {ta ostaviti. Koju kulturolo{kupri~u ispri~ati. Da li onu sa srazmernim udelom negativneleksike, ili onu umivenu i pristojnu. Da lizanemqivati govornike ili ih ~initi brbqivim i kitwastimkozerima, koji u sinonimiji, jezi~koj i me|ujezi~koj,vide garanciju uspe{ne komunikacije. Mnogotoga zavisi od ~iwenice imamo li u xepu minimalisti~kiili maksimalisti~ki, cepidla~ki ili lepr-{avi alfabetar...Dok izostavqaju odre|enu leksemu, poneki re~nicisnatre da su iskorenili i samu pojavu, nameravaju}ida tako poprave svet. Wihov pogled na svet ponajboqeodaje ono {to su „presko~ili“. Nose}i na sebi pe~atsvoga sastavqa~a i u tom pogledu motivisane beline,takvi re~nici u ru`i~astim nao~arima pravi su propovedniciili osvetnici...Namera nam je da poka`emo da i me|u re~nicima,koji iskopavaju samo korisniku potrebnu rudu, zanemaruju}isve druge slojeve, ima verodostojnih. Zapravskih.Nije re~ o broju leksema. Re~ je o semen~ici izkoje su iznikli, i semen~icama koje razvejavaju, tire~nici. Takvi re~nici specijalne namene po~estokreiraju lik svog korisnika. Ulaze}i u wegov mozak iprogramiraju}i ga kao robota, jezikoslovac pretpostavqaoptimum situacija i filolo{ki ih modeluje. Tomo`e biti mozak studenta, in`ewera, turiste, bankara,neke radoznale, prijateqske, ili bar saradni~kementalnosti.Re~nik o kome govorimo realizacijaje metafore o dobrom doma}inu: nudi nam sve {totreba, i kako treba. (Wegova suprotnost su lo{i doma-}ini, ~ija nas jezi~ka opruga `uqa, u diskomforu ~ijihredaka nema tajnih pretinaca niti mirisnih vi-{kova).Nesebi~no, dare`qivo, pregledno, bez zakidawa namarginama i na veli~ini slova, bro{ura Rusi u Srbijiservisira hitne, nasu{ne potrebe ruske izbegli~kepopulacije u Srbiji, u dvadesetim godinama dvadesetogveka.Na svega tridesetak stranica xepnog formata stalaje „lista `eqa“ netom razvla{}enog ruskog plemstva,tih „biv{ih qudi“ rasko{nog kulturnog prtqaga i sofistikovanihnavika, ali bez onog najelementarnijeg:bez domovine, bez doma, bez poku}stva. U sredini koja~esto ne mo`e da isprati wihove `eqe i potrebe; nezato {to to nipo{to ne bi `elela ve} naprosto nijeuvek kadra.Levi stubac je, dakle, hologram gor~ine i gordostiizbeglih qudi, koji na sve na~ine, a oni su posveoskudni, odr`avaju svoje samopo{tovawe.Pada u o~i prenebregavawe savremenih normi pravopisa„sovdepije“, dirqivo insistirawe na tradicionalnom,osve{tanom, istorijskom ruskom pravopisu.Ni traga od sov`argona. Arhaizmi ovde zadobijaju oreolkrajputa{a koji opomiwu o razmerama aktuelnekulturne katastrofe.U uslovima apsolutnog gubitni{tva i apokalipti~nihperspektiva, lekseme kao (bonbone), ({vedske rukavice), (pamu~ne ~arape), (podveze), (dugmeta za kragnu), (naramenice), (mider), (jele~e), , (sukwa gorwa, dowa), a (veo), (mantl), , (suncobran,ki{obran), a (igla za ma-{nu), (duhawara), (bioskop),(otvorena karta)... zvu~e sablasno,dok prkosno odla`u svoj odlazak na deponiju:promovisani u nu`ni minimum, ovi luksuzni predmetiponosno odbijaju da se anihiliziju, habaju}i se nana{e o~i.. Prevrnite mi ove~ak{ire. U pitawu je zahvat, koji potvr|uje `equ da sebude pristojan ako ve} ne i elegantan. Danas je to nepostoje}akroja~ka usluga.Za qude ugro`enog identiteta, ma kako cini~no tozvu~alo, najbitnija postaje usluga fotografa: . Molim vasizradite mi fotografiju za paso{.Mo`emo samo da pretpostavimo kakvi su bili usloviprovizornog izbegli~kog sme{taja, ko zna kojeg poredu za kratko vreme be`anije. Otuda hitna potra`waza pra{kom za buve i karbolnom vodom. Bilo je va`noprevesti apel: . Ho}u da dezinfikujem sobu, haqine.Na sva ova pitawa odgovara uzvrpoqeni, ne i povr-{ni srpski prevod, koji se doma}inski trudi, kako zna(/24/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117