Број 115-116-117

obi~no spavam {est sati, ne vi{e.A jednom mese~no organizam, o~igledno, preopteretibaterije, zato mu je odmah, po svaku cenu,potrebno dvadeset ~etiri sata mirovawa.Me|utim, oko deset sati probudilo me je zvono navratima.Pomalo sam nastran, jo{ iz rane mladosti – kadmi neko uve~e ili no}u zvoni na vratima ili me zovetelefonom, svaki put sam ~vrsto ube|en da je banulaili je spremna da mi do|e ona koju ~ekam. Saznalada je ~ekam i – eto, odlu~ila se.Tamo, pred vratima stajao je, naravno, Jurij, a nenekakva ona.– Vidite {ta je to – bez pozdrava mi je prstom pokazaougao.Jo{ nenaviknut na svetlo, `mirkao sam i pogledao.– [ta je to? – pitao sam promuklo.– Opu{ak cigarete – rekao je Jurij, s mukom suzdr`avaju}ibes. – A dole su jo{ dva. I – pepeo!...– Pa {ta? – pitao sam prave}i luda~ku pauzu izme|ure~i „pa“ – „{ta “ istu kakvu je napravio dokmi je pokazivao pepeo.– Nina Aleksandrovna ne pu{i, ja ne pu{im, studentikoji unajmquju stan – tako|e ne pu{e. Pu{itejedino vi!– ^ujte, jeste li vi pri pameti? – shvatio samnajzad u ~emu je stvar. – Nemam nikakvu predstavuodakle tu opu{ci! I – pepeo! Nikakvu! Imam pepeqaru.– Nina Aleksandrovna ne pu{i! – ponavqao jeuporno Jurij, kao da je to neoboriv dokaz za moju krivicu.Pogled mu je bio pun besa i mr`we.Zalupio sam vrata.Minut kasnije u Jurijevom stanu je proradio usisiva~.Je~ao je o ni{tavnosti i odvratnosti sveta.Sve se sti{alo tek pred pono}.Slede}e zvono odjeknu kad je napoqu prestao ~aki automobilski saobra}aj. Bilo je gluvo doba no}i.„Sad?!?! sad }u mu pikavac nabiti u oko“ – re{iosam psuju}i u mraku.Od besa sam zaboravio na koju stranu mi se okre}ekqu~, vrteo sam ga tamo-amo lome}i prste. Najzadsam otkqu~ao vrata.Tamo je stajala Ninina k}erka.– Mami je lo{e – rekla je. – A telefon nam opetne radi.Pozvao sam „Hitnu“. Go{}i sam sve vreme ponavqaopitawa hladnokrvne telefonistkiwe:– Starost?.. 16! Fuj, ne tvoja, maj~ina! Puno ime,prezime, ime oca... – k}erka je odgovarala – ime,prezime, zatim je razmi{qala o o~evom imenu i navelaga, o~igledno sumwaju}i u ta~nost odgovora.– Da, Aleksandrovna – setio sam se. – [ta je boli?– Ne{to joj je sa srcem – odgovorila je devoj~ica;usne su joj drhtale.Bila je u maj~inoj ku}noj haqini.– Sad }e do}i – rekla telefonistkiwa ravnodu-{no. – Ostavite im otvorena ulazna vrata. Ili ihsa~ekajte napoqu, do~ekajte ih.Oti{li smo u stan, kod Nine – le`ala je na krevetu,ve} odevena, bleda, otvorenih o~iju, disala jeisprekidano. Stona lampa je upaqena. Na sto~i}u surasuti lekovi.– Treba li ti ne{to? – pitao sam je tiho.Nina je odre~no odmahnula glavom i zatvorila o~i.Iza{ao sam napoqe, ostavio otvorena ulazna vratai zapalio cigaretu.Porazmislio sam, vratio se na stepeni{te, uzeodva opu{ka i bacio ih u mrak.Na{a lepotica, Ninina k}erka, po~ela je da pu-{i, ve} znam.Dolazak „Hitne“ ~uo se iz daleka.Le`e}i na krevetu, ruku zaba~enih iza glave, razmi{qaosam o raznim varijantama. Na primer, moguslu~ajno da naletim na wu u ulazu u zgradu i da je zapitamradi li joj telefon.Kako joj je ime, ipak... Od koga bih to mogao da saznam?Mogu slu~ajno da naletim na Jurija u ulazu uzgradu i da ga upitam:– Znate li kako se zove Ninina k}erka? @elim daslu~ajno naletim na wu u ulazu u zgradu i da je zapitamradi li joj telefon....Ne, komplikovano je.Da ja ipak nabasam na wu i pitam: ho}e{ li daigramo badminton? Se}am se, vi i mama ste se baviletom igrom...Nina ve} nedequ dana le`i u bolnici. K}erkakao da nije kod ku}e – samo jednom sam ~uo da je skinulapoklopac s pianina, uzela jedinu `alostivunotu, i odmah zatvorila instrument.„Tuguje za majkom“ – zakqu~io sam. I mene je Nininostawe o`alostilo, {to mi je, priznajem, smetaloda s potrebnim nadahnu}em pristupim pitawu obadmintonu.Od zamornih razmi{qawa odvukli su me glasovistudenata.Stariji je opet bio grub.– Daj mi pare, kad ti ka`em – navaqivao je na svogcimera onaj koji je |avo.– Pa ve} sam u besparici – gotovo da je cmizdrioodgovor onaj koji je jadni~ak.– [ta ti nije jasno? Daj pare!– Ovo nam je zajedni~ki stan, {ta ti je... – pla~qivoje uzvra}ao jadni~ak, jo{ se ne predaju}i.Odjeknu{e zvuk udarca i prodoran mu{ki vrisak.– Kakav xukac – rekao sam naglas, usko~io u papu-~e, navukao majicu i odlu~no iza{ao iz stana.Najpre sam prstom nani{anio prekida~ zvona navratima studenata, ali porazmislih: zvono ne}e zazvu~atiprete}e, onako kao bih ja to `eleo, zamahnuhpesnicom da lupim po filcanom tapacirungu... i odjednomse zaustavih.Studenti su nastavili razgovor.– Tebi nije ogavno od tog |ubreta? – pitao je |avou nedoumici i gadqivo.– Samo jednom sam probao – odgovorio mu je jadni~akcmizdre}i.– Kako „jednom“?! Tvoje {priceve nalazim svakogadana!/48/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117