Број 115-116-117

– Dali mi klinci da probam. Ponekad mogu iz }efa...– terao je svoje dugajlija.Ionako sam zaustavio svoju pesnicu.– Gwido, sav na{ zajedni~ki novac si spiskao nasvoj otrov – `alio se ozbiqno |avo.– Ni{ta nisam spiskao...– Gde su onda pare?– Malo mi je ostalo...– Budalo neopevana.Lagano sam spustio ruku i po{ao napoqe.„...Eto do ~ega mogu dovesti nepromi{qeni postupci,plahoviti dru`e moj...“ – rekao sam sebi.Priroda je bila sumra~na. Bara se mre{kala, drvoje uzdisalo, ma~ence je tugovalo nasamo s praznomkonzervom.„Hitna pomo}“, {u{te}i gumama, sti`e do ulazau zgradu.„O, dovezli su Ninu“ – pomislio sam. – „Ba{ lepo.Ina~e wena }era, po svoj prilici, nijednom nijeposetila majku“.Ali, iza mojih le|a otvori{e se paradna vrata ineo~ekivano, gotovo istr~a Jurij, sav unezveren.– Sad }u, mila, sad }u – pomogao je da iz vozilaiza|e `ena, koju nisam poznavao.Ne pozdravqaju}i se sa mnom, oti{li su u zgradu.„...A vaqda je to wegova `ena...“ – razumeo sam. –„Gde li je dr`i sve vreme?...“Kad je taj momak dospeo u Nininu ku}u, nisam~uo. Probudili su me no}u.– Da! – uzvikivala je devojka, kao da je upravo re-{ila ~udnovati zadatak, pa po{to je po}utala sekundu,isprekidano je izgovarala: – Evo! – i zatim jo{radosnije: – Da!Nepoznati predmet ritmi~no je kuckao u moj zid,direktno u slepoo~nicu. Prislonio sam glavu uzazid i neko vreme tako le`ao i razmi{qao. Slepoo~nicami se hladila. U glavi mi je odjekivalo.Zatim, deset minuta kasnije zaorio se, zvukom oktave,smeh de~aka i devoj~ice, a posle, zasebno –o{tra govorancija klinca, koji je verglao ne{to nerazgovetnoi brzo.– Zlatna moja glavo – rekla je devojka jasno. – Tisi moja bar{unasta pawev~ica...Dobila je odgovor, opet nerazgovetan.U~inilo mi se da je to glas jednog od vlasnika ledenih{aka, koje ve~ito {tr~e u ulazu u zgradu.„Bo`e moj“ – sko~io sam da bih trenutak kasnijebe~io o~i kroz kuhiwski prozor. – „To je on... on!.. sasvojim vla`nim rukama!.. [ta to radi{, Bo`emoj!..“Ubrzo se sve sti{alo, ~ak sam zadremao, ali tunegde iza zida opet zalomata i zableja, kao da je omawestado ovaca hrupilo iz sobe u kupatilo iliobratno. Pomislio sam na qubavnike, koji se jure izme|udewkova, {iva}ih ma{ina, ustajalih ku}nihhaqina i raznokalibarskih papu~a, ali ne, sad nekobesni na drugoj strani.– Otvaraj, gwido! – vikao je stariji student, |avo.Jadni~ak je blejao nekakav odgovor.– Cr}i }e{! Cr}i }e{! Cr}i }e{ uskoro!\avo je, izgleda, po~eo da udara u vrata toaleta,sude}i po zvuku, nogom.Ukqu~io se bojler, zaklokotala je voda. O~iglednoje uduvani jadni~ak re{io da le`i u kupatilu ida se ba{kari u vru}oj vodi.Neko vreme sam oslu{kivao zbivawe u stan~i}ustudenata.Jo{ jednom sam oti{ao u kuhiwu, pojeo sam koricuhleba. Opu{ak koji mi je tiwao ugasih vodom izslavine. Na staklu sam nacrtao ru`u, `ensku siluetu,nepoznati hijeroglif, violinski kqu~...Privikne{ se na sve, pogotovu kad `eli{ da spava{.Ja ve} odavno nisam prepuwavao svoje batarije,zato pqunuh na sve i odlu~no se stropo{tah u krevet,licem na dole.Istovremeno sa mnom, tresnu ne{to kod kom{ija.– A, gwido! – viknuo je |avo ratni~ki. – Sad }e{da se osu{i{, izrode!...On je ipak obio vrata, dosetio sam se...Negde vru}a voda obilato lije na pod. Zamisliosam kako je |avo izvalio {arke na kupatilu i {irokimzamahom izbacio odatle skuvanog jadni~ka: kaomi{a iz lavora prqave vode, kojom je opran pod...Tada u ~etvrtoj sobi o~ajni~ki zajauka i potr~anekuda `ena, udaraju}i o svaki orman i zid....No}u sam naizmeni~no sawao ~as padawe kamewa,~as brodolom i jo{ Nininu k}erku, koja je uz pomo}svog hladnorukog druga iz razreda stalno re{avalai re{avala nove zanimqive zadatke uzvikuju}i:„Da!.. Evo!.. Ne-ne! Da!..“Nina se vratila tek u novembru, ~ak sam je po`eleo.Klimnula mi je glavom sasvim nequbazno, ali nisamse uvredio.Naravno, o wenoj k}erki je neko morao voditira~una. Ali, vaqda nisam ja. I ja bih?!?! vodiobih...Sada sam spavao jedino dawu, jer sam navikao dano}u gledam televiziju – barem nekako zaglu{ujeono {to de{ava iza mojih zidova.Ali, ovoga puta probudili su me ve} u podne.– Da wegova noga vi{e nikad nije kro~ila ovde! –vikala je mahnito Nina, mada do sada nisam ~uo daje ikad povisila glas.Pro{la je jedna bezvu~na minuta, pa Nina jo{ ja-~e zaurla:– [ta?!? [ta? Ti? [ta si kazala?Ili je k}erka zaista odbijala da ponovi ono {toje rekla, ili je to, naprotiv, zahtevalo suvi{e mnogovremena...Slede}i put za~uo sam Ninu posle tri sata.– Ne}e{ ti meni nikakvu!... – uzvikivala je. – Nemoj~ak ni da pomi{qa{!... I sami ste deca!... Da!Da, tebi ka`em! Oti}i }e{ i uradi}e{!...Nisam bio u stawu da podnesem sve to, brzo sam seobukao i po{ao u {etwu.Ve} u ulazu ~uo sam da su i studenti u ku}i, propu{tajupredavawa.\avo je kiwio jo{ nedotu~enog jadni~ka:– Ne, ka`i ti meni gde ti to krije{! Debilnad debilima, tikvan neopevani, a krije tako sabr.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /49/