Број 115-116-117

kvom svetu i nastajala i samo wegov izraz mogla i dabude.Poezija Novice Tadi}a, ma koliko da je izrasla izjedinstvenog do`ivqaja sveta kao izvora u`asa, pro-{la je kroz dve va`ne etape. U prvoj fazi svog pesni~kogdelovawa Tadi} je govorio o svetu u kome se ne objavqujebo`je prisustvo, svetu u kome lirski subjekt ujednoj pesmi ka`e da „ako je bog mrtav / ako je u ponorpao / na wegovo prazno prestoqe postavimo frizerkukoja savr{eno/ pravi frizure“. Ovakvo stawe u svetu~iju sliku oblikuju rane pesni~ke kwige Novice Tadi-}a ukazuje na dominaciju negativnog odnosa premasimbolima onoga {to je najuzvi{enije. Otuda nije nimaloslu~ajno {to u tim pesni~kim kwigama sre}emobrojne slike u`asa i stradawa i {to nas o svemu tomeobave{tava lirski subjekt koji ni za sebe ni za svet ukome se obreo ne pronalazi bilo kakvu utehu. Ali ukwigama koje je objavqivao u toku posledwih godinaNovica Tadi} je zadr`ao slike u`asa i opise ~ovekovogporaza pra}ene i jednom posebnom vrstom humorakoji se ra|a iz groteskne interperetacije i okolnostiu kojima `ivi ~ovek dana{weg doba i sadr`aja `ivotatog i takvog ~oveka, ali je svemu tome dodao i dve stvari.Na jednoj strani to je figura Boga koji sve ~e{}epromi~e kroz svest i svet wegovog lirskog junaka, a nadrgoj strani to je slutwa smrti.Time je u poeziju Novice Tadi}a uveden i jedan noviton, ton molitve i jedan poseban oblik pesme koji je imorfolo{ki saobra`en strukturi psalma. Drugim re-~ima, pesnik koji je zapo~eo „antipsalmom“ i koji je odtvorca sveta tra`io {to vi{e muka i stradawa po~eo jeda preokre}e perspektivu u svojim pesmama i da naslu-}uje svetlost koja se objavquje kroz sakralno. I tako je`udwa za Bogom prodrla u samu osnovu Tadi}evih pesni~kihslika i postala podloga na kojoj se jasnije objavqujeono {to je tome suprotno. Dok i kroz wegove novei najnovije pesme , kakva je pesma „Bo`e blagi i preblagi“iz kwige „\avolov drug“, promi~u slike zla ( kojeje, dodu{e, sme{teno u samu qudsku prirodu: „Bo`eblagi i preblagi / dotrajavam zemaqski vek. / Ustajumisli na mene, / vojuju protiv mene zle“), razlog da onebudu ukjqu~ene u pesmu vi{e nije prikazivawe svetakoji je u vlasti zla ve} prikazivawe same pale qudskeprirode koja tra`i objavu svog pada i `eli da na|e putka pokajawu. Isto tako, treba re}i da u novijim pesmamaNovice Tadi}a va`nu ulogu ~esto dobija i evokacija,vrlo ~esto vi|ena i kao ne{to utopijsko, ne{to {tosvedo~i da nije uvek bilo kao sada. Tako je ispevana pesma„Da bi umro kod svoje ku}e“, pesma u kojoj samrtnik`eli da smrt do|e ba{ onda kad se kroz evokaciju wegovlirski junak na|e u carstvu utopije.Mada odavno niko ne poku{ava da u neposrednu vezudovede samog pesnika i wegov pesni~ki svet, upravo bise za Novicu Tadi}a moglo re}i da je svojim `ivotomposvedo~io najdubqu istinitost svake svoje pesni~kere~i. Time nam je on omogu}io da u jednom vremenu kojeje qudima duha nametnulo svakovrsna poni`ewa, vidimofiguru pesnika koji se uzdi`e iznad mrakastvarnosti kroz koju prolazi i od nas tra`i da ~itaju-}i wegov izve{taj o mnogo sezona u paklu i u svom unutarwemsvetu otvorimo prostor za onu slutwu bo`anskogprisustva o kojoj je Novica Tadi} svedo~io sa tolikoozarewa, toliko najfinijih treptaja. I sad kad jeovaj pesnik ponorne tuge na{ao uto~i{te izvan svakogzla, wegov pesni~ki glas pred nas iznosi i strepwu ipatwu i neki humor koji zastire paklene pejza`e o kojimau srpskoj kwi`evnosti druge polovine XX ipo~etka XXI veka niko nije sugestivnije govorio.br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /35/