Број 115-116-117

POGLEDIDejvid A. NorisSRPSKA KWI@EVNOST IGRANICE ISTORIJSKOG SAZNAWATokom posledwih decenija dvadesetog veka istorijskiroman privukao je u Zapadnoj Evropi i SevernojAmerici dvostruku pa`wu ~italaca i akademskejavnosti. Pisci poput Umberta Eka (Ime ru`e, 1980),Salmana Ru`dija (Deca pono}i, 1981), Greama Svifta(Vodena zemqa, 1983) i Xona Foulza (@ena francuskogporu~nika, 1969), me|u ostalima, pisali su bestselere.Wihova dela postala su i predmet istra`ivawa ukwizi Linde Ha~ion Poetika postmodernizma: istorija,teorija, fikcija (1988), gde ona razvija svoju teorijumoderne istorijske proze, koju naziva istoriografskommetaprozom. Vi{e od jedne decenije kasnije,u svojoj kwizi iz 2001. godine Uzvi{ena `eqa:istorija i proza posle {ezdesetih (2001), Emi X. Elijasdala je svoj doprinos raspravi o prirodi moderneistorijske proze. Ona je usredsredila svoju pa`wu naiste i neke druge autore, pa je pomiwala, na primer,Xulijana Barnsa (Floberov papagaj, 1984), ^arlsaFrejzera (Hladna planina, 1997), Toni Morison (Voqena,1987) i Xenet Vinterson (Sexing the Cherry,1989) kao tvorce – kako je ona to nazvala – metaistorijskeromanse. Obe autorke zainteresovane su za onuvrstu istorijske proze koja zadovoqava {iroku ~itala~kupubliku time {to sadr`i duge, slo`ene pri~ekoje za pozadinu imaju istorijski uverqive svetove.Linda Ha~ion karakteri{e ovo svojstvo istoriografskemetaproze kao povratak „zapleta i pitawareference“. 1 Sli~no tome, Emi Elijas isti~e da metaistorijskaromansa ne zauzima kriti~ki stav premaistoriji time {to „pri~a istorijsku pri~u na ~udani avangardan na~in“. 2 Osim {to poseduju ovajkvalitet pripovedawa pri~e, takvi romani, me|utim,na razli~ite na~ine podrivaju o~ekivawa koja imamood istorijske pripovesti. Emi Elijas nagla{avada ovi romani, koji „izgledaju veoma konvencionalni‘na povr{ini’, mogu, u stvari, da ka`u dosta radikalnestvari o istoriji“. 3Srpsku kwi`evnost iz pribli`no istog periodatako|e karakteri{e pisawe istorijske proze koja, sude}ipo podacima o prodaji, odgovara popularnostiodgovaraju}e proze u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.Me|utim, wena recepcija je bila veoma razli-~ita, uprkos ~iwenici da i ona ima zanimqive i ponekadradikalne stvari da ka`e o na{im pretpostavkamao prirodi istorije i istorijskog znawa. Ne govorimo autorima poput Dobrice ]osi}a, ~ije interesovawele`i u rekonstrukciji istorijskih doga|aja ufikcionalnoj formi kao doprinosu velikoj nacionalnojpripovesti, a ne wenom dovo|ewu u pitawe. Sadruge strane, nemam u vidu ni pisce poput MiloradaPavi}a, za ~iji stil je karakteristi~no razvijawe zanimqivihnarativnih strategija pre nego wihovo komponovaweuz kreaciju istorijski uverqivih svetova.Oba ova pristupa pisawu romana su izvan definicijamoderne istorijske proze koje koriste Linda Ha~ioni Emi Elijas. Mene vi{e interesuju dela pisaca kao{to su Slobodan Seleni} (Prijateqi, 1980; Pismo/glava,1982; Timor mortis, 1990), Svetlana Velmar-Jankovi}(Dor}ol, 1981; Lagum, 1990), Antonije/6/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117