Број 115-116-117

i ume, da bude na visini zadatka. Prevedene na osnovupoluzapam}ene ruske lektire, a ve}ma iz nekog iracionalnogpraslavjanskog kladenca, replike na srpskomponekad zvu~e komi~no. Imate li sobuza parewe? Koliko treba da platim trqa~u?Ima tu neologizama, rusizama, varvarizama iz velikogsveta: bifet, konfitir, kompres, gutaperka,brust tej, redengot, vrskaput, smoking, frak, `aket,koncerat, pazar, furuna, kuverta, uvlaka, fa~la, kadifenapantqika, duvawara, pepeonica...Ovo je, povrh svega, svedeni jezi~ki portret srpskogjezika od pre jednog veka, koji se upiwe da odgovorikulturnoj misiji doraslog traduktora. Iza ovihskromnih redaka, koji vrve od tipfelera I {tamparskogzaumqa, namiguje nam i neko novo, skoro pa paternalisti~kolice balkanske prestonice, koju jo{ uvekosvetqavaju sve}e i palidrvca, ali greje qubav i respektprema starijem bratu. Te{ko je re}i da li je tonormativan ili nenormativan srpski jezik date epohe:taze voda, divit, jele~e, bile su re~i koje su ruske izbeglicemorale da utuve i prenesu svojoj deci. Mnogefoneme su za wih neizgovorqive, neulovqive. Na osnovusvoje kulturne zale|ine koja se sada doima tek kaoistorija fatalne bolesti, oni iznalaze pre`ivelekulturolo{ke javke koje su, bar, gramati~ki operativne.Orijentiri su iz spektra lepog, luksuznog, rastere-}enog, estetskog. Udequju}i du`nu pa`wu srpskoj azbuci,ruski leksikograf izgovor srpskih glasova upore-|uje sa nekim lepim, nostalgi~nim adresama iz pro-{log `ivota: q kao w kao } kao italijansko dolce, | kao englesko bridge,x kao englesko John.Tu vrstu ispomo}i nisu mogle imati, recimo, onovremenesrpske izbeglice u Severnu Ameriku. Wihoviemigrantski interesi slede neke druge reflekse, mawekosmopolitskii „korumpirane“, ili naprosto primitivnije.Vida Ogwenovi} je dramatur{ki duhovitorevitalizovala upravo jedan takav re~nik namewensrpskoj emigraciji. Naravno, ni tamo kulture ne komunicirajuravnopravno, na obostranu korist. I tamo sejezi~ki materijal aran`ira iz aspekta nasu{nih potrebaizbeglica, ovoga puta iz jedne rusti~ne balkanskesredine u visokoindustrijalizovanu, urbanu sredinu.Zavr{no poglavqe ovog specifi~nog rusko-srpskogkonverzacijskog re~nika posve}eno je „zemqopisnimimenima“. Odista, ima li i{ta normalnije negoli qudimabez otaxbine, cini~no oslobo|enim svega, egzistencijalnoogoqenim, ponuditi i neka druga mogu}aodredi{ta na kugli zemaqskoj. Ovoga puta, istina, nekao destinaciju letovawa, zimovawa, poslovnih ulagawa,kockarskih avantura, studirawa ili umetni~koggostovawa. Ovih pedesetak gradova dati su, pri tome, uza~udnoj transkripciji, vo|enoj nadahnu}em preimenovawa-posvojewa.Iskorak u vol{ebnu epsku mapuObe}ane zemqe ishitreno bri{e tradicionalne naziveBreslav, Venecija, Drezden, Kopenhagen, Lajpcig, Minhen,Sofija prevode}i ih kao Vratislava, Mletci,Dra`|ani, Kodaw, Lipiska, Monakov, Sredac. Htelibismo da verujemo da ovi jedinstveni srbizmi-efemeridenisu toliko drznoveni osvaja~ki zahvati kolikogestovi umetni~kog reda. Tako i ruska izma{tana toponomastika,koja je izraz neke vi{e `eqe i potrebe, poznajeKite` i Kajalu, a judeo-hri{}anska ekumena- Misir...br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /25/