Број 115-116-117

ge strane, ciklus „Beleg Stevanov“u znaku je obra}awa tragovima porodi~nihpo~etaka. Taj beleg,ostatak groba prvog znanog pretkastoji na po~etku sedmodelne pesmena ~ijem je kraju vedri prizorop{teg uskrsa u dan Stra{nog Suda:„Sa raskr{}a smisla ideje sustukle, / pa dozreo ~as je da sve uzlepr{a:// te razgazi no} se, uz`agor {to ~ini / da korakne Stevan,da krenu se ini / sa grobaqaselskih dok `i`i imela – / a pristi`usilni iz svakojeg sela“.Voqni, veruju}i priliv eshatolo-{kog optimizma, tako nedostaju}ii nama i poeziji na{eg veka i nara{taja,Te{i} ostavqa za finale,sme{ta u epilo{ku pesmu „Pustiwa,u Po}uti“, gde „vedrina sesvetli u staklenoj slutwi“ i dolazido usklika da mimo „paklenika{to tutwi“ i „trajawa {to gwije“– „ne propada Delo“ i pri ~emu seukazuje i mogu}nost vavedewa u nekidrugi prostor, jama~no u NoviJerusalim, grad podignut od svekolikihvisokih i sjajnih ~ove-~anskih nadawa.U nerazdvojnom dodatku kwigeMlinsko kolo ispisao je i prigotovioMilosav Te{i} bele{ke uzpojedine stihove, u kojima poja{-wava leksi~ka i predawska zna-~ewa nekih kqu~nih re~i za boqerazumevawe pesama. Te{i}evesholije direktno dozna~uju {taje sve polo`eno u wegove pesni~ketekstove, {ta ~ini semanti~keslojeve i odnose. Ali, upu}uju najo{ ne{to. Ako za leksikografskirad oca modernog srpskog jezikamo`emo s pravom re}i da jebio enciklopedisti~ki, odnosnoda je, najpre kroz odrednice dvajuSrpskih rje~nika, objedinio ~itavukulturnu memoriju svoga istorijskizakinutog naroda, onda jejedan od savremenih poduhvatasvojevrsnog pesni~kog enciklopedizma,u najboqem zna~ewu takvogodre|ewa, ukupni pesni~kirad Milosava Te{i}a, kojem sesada prikqu~uju i pesme objavqeneu kwizi Mlinsko kolo. U vremenupolitikâ koje pospe{uju nese}awei poravnavaju svaku dubinui dignitet pro{lome i neprolaznom,Te{i}ev plodonosnitrud ve} i ne hote}i, takav kakavjeste, postaje i borbeni i moralni~in.Predrag Petrovi}MRAK U NALETUVladan Matijevi}, Vrlo malosvetlosti, Agora, Zrewanin,2010.Bave}i se delom ruskog filozofai pesnika Vladimira Solovjova,jedan od junaka novog Matijevi}evogromana, \or|e Istina,nesvesno priziva Solovjovqevumisao o potrebi moderne umetnostida uvla~i ~oveka u mrak i `ivotnuzlobu s nejasnom `eqom dataj mrak prosvetli a zlobu umiri.^ini se da je kqu~na intriga Matijevi}evogromana, koju razre{evajui junaci ali i ~itaoci ovekwige, upravo na tom tragu – imali u `ivotu i umetnosti tog umiruju}egprosvetqewa?Ve} svojim prvim kwigama izpolovine devedesetih godina VladanMatijevi} stekao je i u kriticii kod ~italaca reputaciju majstora{okantnog pripovedawa, autorakoji dovodi u pitawe sve`anrovske i pripoveda~ke konvencije.Ali izgleda da je provokativnostromana Vrlo malo svetlostijednim delom prevazi{la autorovenamere, jer kako razumetito da je kwiga koja je u podnaslovuodre|ena kao „roman-omnibus“, odstrane razli~itih `irija ocewivanau jednom slu~aju kao roman au drugom kao zbirka pripovedaka?Ne}e, ipak, biti da je ovde re~ onekakvoj interpretativnoj slobodiu shvatawu `anrovskih potencijala,nego pre o nerazumevawukako pozicije romana u savremnojsrpskoj kwi`evnosti, tako i smislaMatijevi}evog dela. Kao {toni prethodna autorova proznakwiga, ^asovi radosti, nije zbirkakratkih pri~a nego „kratki vite-{ki roman“ savremenog doba, takoje i Vrlo malo svetlosti nesumqivoroman jer wegove tri, na prvipogled sasvim nezavisne, pri~euspostavqaju slo`ene motivske,pripoveda~ke i smisaone veze, obrazuju}ipoeti~ko jedinstvo. Tripri~e su zapravo tri monolo{kevarijacije na iste teme samo}e,uzaludnosti i te{ko}a podno{ewa`ivota, tri mogu}nosti samorazumevawaali i poku{aja uspostavqawakomunikacije sa drugima, uobliku pisama, testamenta i dnevnika.Autobiografski diskurs takose ukazuje kao jedan od najo~iglednijihobjediwuju}ih momenataromana.Po dominaciji apsurdnog igrotesknog do`ivqaja sveta Vrlomalo svetlosti sasvim je u dosluhusa prethodnom Matijevi}evomprozom. Zanimqivo je, ipak, dapostoji nagla{ena veza upravo sa^asovima radosti, na ~ijim posledwimstranicama pripoveda~uvodi neke teme i simbole koje }edominirati u kwizi koja je sadpred nama – samo}u („S-a-m-o-}-a.To nije kada ose}a{ da pored tebenema nikoga, to je kada u tvom `ivotuprosto nema tebe“, veli pripoveda~^asova radosti), san kaomogu}nost izlaza iz pakla `ivota,kao i simboliku svetlosti imraka („Kad bi mogao zauvek da zaspi,da skroz potone u svet snova,ili prosto i{~ezne sa ovog sveta,da tako prekine svoje stradawe,ono je neizdr`ivo, pakleno, jerwena svetlost je jo{ vi{e zacrnilamrklinu u kojoj je on vegetiraopre we, u kojoj vegitira sada.“) i,kona~no, kobno graktawe gavranakao znamewe nadolaze}e nesre}e.Nekada ugledni, a potom devastiranii `ivotno osuje}eni junaciMatijevi}evog novog romana vapeza qubavqu i razumevawem, a svedubqe tonu u samo}u i bolest. Upoku{ajima da ispuni uzaludnosti prazninu vlastitog po-br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /55/