Број 115-116-117

fla{ice etra u ru~noj apoteci, improvizovana maloposle onog pucwa koji se licima na sceni pri~uo kaogrom, dodu{e grom bez muwe.U svakoj od osam verzija potrage starija glumicakao majka ubijenoga pateti~no deklamuje svoju tu`balicu.Sada ona prebacuje sebi {to je, posve}ena samopozori{tu, vazda zagledana u ogledalo, sina neoprostivozanemarivala.Prema svakoj od osam verzija izvr{enog zlo~inaistraga zadr`ava pa`wu na nekom drugom licu. I, makoliko to bilo neo~ekivano i paradoksalno, svako odtih lica, posle malo uzaludnih vrdawa i otimawa,daje posredno ili izri~ito priznawe da je upravotra`eni ubica. A ipak, stvarna zasnovanost tih prkosnodavanih priznawa nije bez dobre doze problemati~nosti.Izvr{eno ubistvo prva verzija pripisuje mladojglumici. Motiv ubistva u tom vi|ewu bila bi brigaza ugro`enog Trigorina i, posebno, potreba da se tabriga poka`e.Druga verzija done}e priznawe seoskog u~iteqa,Ma{inog qubomornog mu`a, kojem su vre|awa i sablazankoju za wegovu nestabilnu `enu ~ini prisutnostTrepqeva – najzad prekipeli.Tre}a verzija akcije doktora Dorna izmamqujepriznawe Ma{e, zalu|ene `ene kojoj se ushtelo dasvoje uzaludno izgarawe zagasi.U ~etvrtoj verziji odigrava se me|usobno nadmetawesupru`nika [amrajevih u preuzimawu prete-{ke krivice na sebe. Upravnikova `ena Pavlina ~ini`rtvu da bi od krivice oprala k}er, a upravnik sasvoje strane ~ini isto, da bi za{titio `enu. Pavlinaipak ne odustaje od priznawa, ne bi li se odu`ila~oveku ~iju vrednost tek sada otkriva.Peti objekat istra`nog postupka postaje doma}inSorin, ~iju ote`anu pokretqivost u invalidskim kolicimalekar ogla{ava za bolesni~ko uobra`ewe. Astari i ne krije da je manijakalnog bolesnika `eleopo{tedeti od slawa u ludnicu.Najogavnija, {esta, verzija zlo~in pripisuje majci,glumici koja, zarad bezbednosti qubavnika, uklawa,nikad materinski prihva}enog, sina.Sedma verzija na ni{an istrage uzima starijegpisca. U svoju odbranu on pomiwe da se divio talentumladog pisca i da mu je zavideo. „Kako je lepo, mo}-no zvu~ala wegova re~enica. Tamo je bilo i tiho trperewezvezda i daleki zvuci klavira koji zamiru utihom mirisnom vazduhu. Tako i vidi{ letwu no},udi{e{ wen miris, ose}a{ hladovinu. A ja napi{emo nekakvom trivijalnom grli}u od fla{e koji blistapod mesecom – i sva ma{ta presu{i.“ Trigorin ne tajida je sav obuzet dovr{avawem jedne kriminalisti~kepripovesti i priznaje da uverqive likove, kakavbi sada trebalo da bude lik ubice, ostvaruje samokad najpre sam pro`ivi wihove uloge.Naposletku, kao da `eli da vrati doktoru „miloza drago“, Trigorin sam preuzima wegovu misiju ipreispituje ve{ta~ki izazvanu hemijsku reakciju kojaje dovela do eksplozije fla{ice iz doktorove ru~neapoteke. Zakqu~uje da takvu ujdurmu niko ne bimogao izvesti boqe od sopstvenika torbice. Prite{-wen logi~nim razmatrawem novog autora kriminalisti~kepri~e u ulozi islednika, doktor Dorn, kaoprofesionalni za{titnik `ive materije, ne mo`e daospori kako je osetio pozvawe da stane na put lova~kojpomami mladog ~oveka ~ija su ubijawa `ivih bi-}a „iz dosade“ pucwem u poeti~nu pticu ponad jezerasamo zapo~eta.Doktorovo priznawe, ma koliko li~ilo na crnohumornuburlesku, izre~eno je na sugestivan na~in. Jerdoktor lova~ku pomahnitalost Trepqeva uzima kaoobrazac opho|ewa cele qudske vrste prema „na{ojjadnoj neza{ti}enoj planeti“. Re~ je o svakom stanovnikuZemqe koji zaga|uje vode, kr~i {ume, truje vazduhi ubija `iva bi}a, igraju}i se. Sa ponosom pravednogosvetnika, doktor Dorn izjavquje da je moraookon~ati krvavu bahanaliju. Da li je pisac zaboravioda doktor iz wegovog komada na pripada 21. nego 19.veku? Pa, ako znamo svu zebwu zbog zatirawa darovaprirode koju je izra`avao jedan lekar iz onih danapo imenu Anton Pavlovi~, svakako ne}emo mislitida je bri`nost Akuwinovog doktora Dorna anahronizam.Nije li Boris Akuwin kao pisac neobi~nom {alomna zavr{etku komedije Galeb na{ao priliku daozbiqno progovori o civilizaciji koja nemilice zatireprirodnu sredinu, svoj, na{, uslov opstanka.Iznena|uju}i obrt koji ubicu otkriva u licuusrdnog detektiva-amatera ima osobitu snagu kao posledwaodigrana verzija istrage. Ali ni ona ne obesna`ujerezultate ostalih verzija koje su se, premasatu i ~asu, odigravale sve u isto vreme: svaka je zapo~etata~no sedam minuta posle devet zvu~nih udaracasata na zidu! U svima se wima zajedno mo`e razabratii jedan skriven smisao.Sa malo kriti~kog duha ~italac ili gledalacAkuwinovog produ`etka ^ehovqeve drame mo`e pomislitida je doktorova procena doga|aja pre policijskoguvi|aja bila, ne sasvim slu~ajno, pogre{na.U tom slu~aju cela isledni~ka predstava, ukqu~uju-}i i doktorovo bizarno priznawe, u su{tini je imalada bude kolektivna terapija ~ija je svrha da odvu~epa`wu od onoga {to je – kako prema Galebu Antona ^ehovatako i prema sudbini qudskoj – kraj bez produ-`ewa. Mo`da je tajna svih detektivskih pri~a daskrenu pa`wu sa ne~ega {to se pre wih zbilo.Ako je na{e domi{qawe utemeqeno i u autorovomshvatawu, Akuwinov Galeb je jedna diskretno data ispovestpisca svih onih, visokim humorom ispuwenih,istorijskih romana u vidu kriminalisti~keigre ~ijoj je privla~nosti te{ko odoleti.1Posmatraju}i skup qubavnih odnosa u Galebu kao zna~ajno odstupaweod klasi~nog melodramskog trougla, Jovan Hristi} ih jeopisao kao tri qubavna trougla: „Prvi trougao, Arkadina – Trigorin– Nina potpuno je klasi~an: dve `ene vole jednog ~oveka. Udrugom, Ma{a voli Trepqeva, koji voli Ninu, i ne voli Medvedenka,za koga se preko voqe udaje. U tre}em, Polina Andrejevna voliDorna, a udata je za [amrajeva... Ali jedan za drugim, ova triosnovna trougla pokazuju nam razli~ite moduse qubavi, od kojihnijedna nije ostvarena i ne}e biti ostvarena.“ Jovan Hristi}, ^ehovkao dramski pisac, Beograd, str. 180–181.2Romani iz te serije, prevo|eni {irom sveta, na srpskom jezikusu, uzorno, izdati pod naslovima: Azazel, Turski gambit, Levijatan,Ahilejeva smrt, Posebni zadaci, Dr`avni savetnik, Krunisawe,Qubavnik smrti, Qubavnica smrti i Dijamantskako~ija. (Izdava~ „Informatika“, 2004–2009)br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /13/