Број 115-116-117

– kao {to je u~inio u maloprenavedenom poeti~komtekstu – nego oblikuje pesni~kipredmet evokativnom silom jezika,koji se iz mete`a, entropije,ustrojava u organizovani oblik,tvore}i svoj me|usvet od stvarnogi imaginarnog gradiva. Suverenimume}em, pesnik demonstrirataj opisani, od simbolizma ba-{tiweni postupak, ali i dubqepoeti~ko zna~ewe wegovog, mo`ese re}i, doslednog i asketskog starawaza ritmi~ku osnovicu pesme.Makar Te{i} i nije mnoge savremeniketeorijski uverio u svrhovitostposve}ene brige o pogodbamasada ve} postklasi~nog stiha,wegov prakti~ni u~inak je i ~estoubedqiv i znakovit. Malo ko }e,recimo, primetiti restriktivnilirski osmerac u stihovimaMlinskog kola, ali osetqivijisluh ne}e mo}i da prenebregneono {to je – u prethodnoj kwiziDar i kob (2006) i u nose}im pesmamanove kwige – u~inio MilosavTe{i} osvajaju}i trostopniamfibrah, mo`da i prvi me|usrpskim pesnicima uop{te. ^itaju}i,na primer, dvanaestera~kepesme u posledwe dve kwige, maloko isprva dvanaesterac prepoznaje,jer smo svikli na taj metar utrohejskom ritmu, a ne s inovativnom,amfibra{kom stopom. Akosmo tvrdi na u{ima za mnoge drugeritmi~ke domete i nijanse,blago ustalasanu intonaciju stiha,ne samo dvanaesterca, nego iosamnaesterca, kao i ponegde {esterca,opa`amo kao auditivnunovinu i sve`inu, koja sugeri{ene{to dubqe od takvog utiska.Ose}amo, naime, da pesmu sklopqenuod raznolikog gradiva, mozai~anili diskontinuiran lirskiiskaz, dr`i na okupu skladnosti ure|enost oblika, kao i melodijatime proizvedena. U sr`iTe{i}evog odnosa prema umetnostistiha, posle vekovne prakserazgradwe kanonskih oblika, bioje i otpor, delatna reakcija nastrategiju destrukcije i deformacijebez kraja, ali i izraz svesti –koja ne mo`e biti strana sledbenicimasrpskovizantijskog nasle-|a – da su postavqeni okviri produktivnijiizazov kreativnom pojedinstvuod ni~im ometane slobode,da sloboda nije unapred zajem~enano se za wu izborimo, savla|uju}imnoge spoqne i unutarweprepreke. Pitawe ritma nikakonije tehni~ko pitawe, nego objediwuju}ena~elo u okvirima onepoetike koja ra~una na mno{tvenostprizvanih zna~ewa, iz jezi~kesavremenosti i pro{losti.A tako je u ciklusu „Pa{um vodeni~nogbuka“. I sam naslov upu-}uje da je re~ o pesmi koja predstavqaodjek izvorne stvarnostivodeni~kog mikrokosmosa odavnopreseqenog u nepostojawe, ne zvucinego pazvuci, sa~uvani u se}awuna jednu od najva`nijih ustanovaza obezbe|ewe `ivota u patrijarhalnojzajednici, u kojojsmo, maltene do ju~e, opstajali inekako pretekli sve neda}e. U liricise od zvuka oduvek po~iwe,ali se, kod Te{i}a, u zvu~noj dimenzijisti~e i izvor i uvor ~itavogpesni~kog ~ina. Ali, izme|uizvora i uvora jezik oposli i probudi,sugeri{e i pove`e ono {to,u punoj akciji i kondenzovanomvidu, mo`e u~initi, pre svega uizvesnom pomirewu suprotnosti ispajawu neuporedivih razmera,ba{ kao u stihu pesme „Kloko~potok“:„mo`e svemir da se skapi/ u {irinu jedne kapi“. Pomenuta,uvodna osmera~ka pesma u ~etiridela sva je u takvim nemogu}im,razre{uju}im spojevima. Taj nestali„Kloko~-potok“ koji, po re-~ima pesme: „nije sebi mera“, komeje u{}e ujedno i izvor, postajenesvodqivi znak {umnog, hu~nog,grgoqavog, kru`nog neizreka, egzistencijalnogi pesni~kog jednako:„Tekao je kud je hteo / Uzvodnoje vodu preo“. U razlagawu naosnovno, posredstvom vodenicekao polazne slike, Te{i} usmeravate`i{te na element vode. Onaje izvor svega postoje}eg, tajna me-|a svetova, ali i tok (i to kru`ni){to proti~e izme|u zemqe i nebesa.U prodoru do po~ela, u pesmese uvode figure iz anti~kih mitovao postawu sveta, od praocaOkeana do mitske prareke Ahelojai grani~nog Stiksa kojim `edneseni brode ka drugoj obali, do biblijskihlikova i biblijskih reka,od rajskih do onih iz svete zemqe.U ovome ciklusu nalazimoprobrani katalog imenitih vodaiz univerzalne predaje.Kao {to je u ve} podalekojkwizi Kupinovo (1986), zvuk toponimskebrojanice srpskih zemaqabio inicijalna ta~ka za lirskoimaginirawe, tako je ovde slo`enizvu~ni ansambl meqave, od raznihakusti~kih varijacija vodenogprotoka kroz slo`eni ure|ajmlina, do buka vode {to se silovitosru~uje sa to~ka i omaje {toprska okolo, stalni ~inilac {toasocijativno navodi tu vodu nadramatiku i mistiku posledwih iprvih pitawa. Ali sav taj kosmolo{kisklop, i verbalne fikcijekoje pesnik razgranava, dr`e se napreciznom, znala~kom opisu svihdelova i deli}a vodeni~kog mehanizmai svaki od koraka u tomprocesu poprima simboli~kuvrednost, odnosno postaje karikau sugerisanoj realnosti vi{eg inajvi{eg reda. A ta realnost usvojoj biti je dvostruka, sebi su-{to protivre~na, u mlinskom kolustvarawa i razarawa. Mlin snebesa, u izvodnoj pesmi tognaslova, za pesnika je „tutaw nesmirewa/ u sistemu nesistema“,ali posledwa re~ ovoga krugaipak biva slede}a, nedore~enaali svetlo, jevan|eqski potcrtana:„Koji meqe vodu `ivu / poznajese po meqivu“.Nenametqivo, ali uo~qivo, umotou jednog ronda o vodeni~i{tuili mlini{tu, zna~i o prostorugde vodenice vi{e nema, uposlenje citat iz Otkrivewa Jovanovog, ukojem se pusto{ i kraj istorijenajavquje prestankom huke „kamenavodeni~noga“. O takvom odsustvuTe{i} ovde i peva, fizi~komi metafizi~kom, daju}i pa{umumesto {uma. Koliko god je, recimou pesmama kwige Dar i kob, pesni~kirekreirao ritam po~elatoliko su apokalipti~ke slike samenavirale u poente tih pesama idavale im kqu~ne smisaone naglaske.U elegi~noj slici nestankajeste i po~etna du`a pesma ovekwige, „@i~ki natpis“, u ~ijemelegi~nom opisu preva`e slikaonoga {to je bilo i nestalo, unutarwadakle predstava, u odnosuna ono {to se vidi u na{e doba,kada „u ni{tewe greznu ~istota iponos“ i „kad logika nule lepotuizvrsta“. Senka nestanka nadvilase i nad spomenik stradawa i opstanka,kakav je @i~a, na ideju@i~e, kako pesnik navodi. S dru-/54/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117