Број 115-116-117

dine. Doktor je ruske kwi`evnosti,mada se bavi i teorijomkwi`evnosti i eseistikom. Bavi,ali kako? Na danas krajwe neobi-~an na~in. Otkrivaju}i nepoznateautore i vrednosti, kao {to su Genis,Ep{tajn, Kuzmin, Jerofejev,Sorokin i mnogi drugi. U antologijinaslovqenoj sa Uzvodno od suzanudi nam jedanaest pesnikiwa trijugeneracija XX veka, od NatalijeKrandijevske ro|ene 1888, `eneAlekseja Tolstoja preko Svete Litvak,Faine Grinberg, Julije Skorodumove,Irine Ma{inskaje, EleneFanajlove, Marije Stepanove, MarijeIgnatjeve, Vere Pavlove, prema~ijem stihu antologija nosi naslov,Svetlane Bodrunove do Tatjane[~erbine. Nudi na prili~noneuobi~ajen na~in. Svestranije,mada li~nije nego {to je kod nasuobi~ajeno. Izme|u ostalog intervjui{u}isama svoje autorke ilikoriste}i tu|e intervjue koji svojomiscrpno{}u doprinose potpunijemrazumevawu, jer su ti intervjuineka vrsta wihovih manifestai poetskih programa. Tako da smo umogu}nosti da iz ispovesti Bodrunovesaznamo o pesni~koj mapi Peterburgai jo{ mnogo ~emu drugomva`nom. Od Darje Suhovej o kompjuterskimmogu}nostima i vizuelnimefektima dana{we poezije. O nerusimau multietni~koj Rusiji od NaileJamakove, tatarke i muslimankekoja uz to svoju poeziju promovi-{e u elektronskoj verziji. Od AleGorbunove o samizdatu u biv{emSSSR-u i slobodi koju su posle decenijacenzure ruski pesnici obapola stekli. Da saznamo ne samo kakopesnikiwe pi{u ve} i kako `iveu izmewenim uslovima tranzicije.Jer, premda je ruska kwi`evnostu Srbiji popularna ispostavqase da je wena poezija u biti maloprevo|ena i objavqivana, pogotovuantologije. Me|u najpoznatijespada Nolitova Antologija ruskepoezije u izboru Nane Bogdanovi}iz 60-ih godina, dvotomna ProsvetinaAleksandra Petrova iz 1977,nedavna Miodraga Sibinovi}a celokupneruske poezije u 2 toma ijo{ par mawih. Mnogi pesnici suobjavqivani po ~asopisima, a mawibroj je dobio zbirke. Jedan od razlogaje {to i u ruskoj poeziji XXveka, ~ak u avangardnoj, dominirajurime i klasi~ne versifikacijskeforme, {to dokazuje i Dragiwinaantologija koja prete`no obuhvatanovije stvarala{tvo emancipovanih,evropski i svetski nastrojenihpesnikiwa. Pesnikiwakoje poeziju povezuju s drugimumetnostima, pre svega s muzikom ilikovnim, ta~nije vizuelnim, me-|utim i tu ne nalazimo radikalnopromewene poetske forme, kakvenalazimo u drugim evropskim poezijama.Isto vidimo i u prevodima mladerusistkiwe i pesnikiwe MirjanePetrovi} koja je nedavno objavilazbirku Aleksandre Petrove naslovqenusa Samo drve}e (Tre}i trg,2009), a po ~asopisima prevode pesamaAndreja Agejeva, AleksandraSkidana, Arkadija Dragomo{~enka,Sergeja Zavjalova, Jelene Fanajlove,Dmitrija Vodewikova, Vere Pavlovei dr, a neke je emitovala i naIII programu Radio Beograda.Takozvanu mladu rusku poezijukoja me veoma zanima, na`alost, iznavedenih razloga slabo poznajem.Me|utim ve} pri prvim susretimasa wom pre desetak godina u me|unarodnom~asopisu Pobocza (Rubovi)koji izlazi u Poqskoj, kao i u~asopisu Literatura na swiecie (Kwi-`evnost u svetu) uo~ila sam brojnetematske i formalne sli~nosti me-|u slovenskim pesnicima i pesnikiwama,kao i ~iwenicu da se pesnikiweu svim slovenskim kwi-`evnostima po broju ne razlikujuod mu{kih predstavnika istihkwi`evnosti. Tome su svakako doprinelepromene sistema u pomenutimzemqama, a pre svega pad komunizma.@ene su se i ranije u wima{kolovale, radile ozbiqne posloveu svim oblastima `ivota, unauci, posebno u umetnosti. Sa feminizmomkao pokretom stvari suse ipak iz temeqa promenile. Zarelativno kratko vreme izborio seza ravnopravnost `ena. Mnoge ~akdominiraju, pokazuju}i da su kao imu{karci sposobne za mnoge inicijativei wihova ostvarewa, kojesu donedavno uglavnom bile domenmu{karaca[to se Rusije ti~e, u woj je jo{uvek problem „utopijski programruske avangarde“, ka`e Dmitrij Golinko-Volfson.Najrevolucionarniji,najuticajniji i najrepresivnijiestetski program XX veka. Mada,mnoge wegove tekovine nalazimou mladoj ruskoj poeziji, prozi i drami,teoriji kwi`evnosti. S tom razlikom{to `ena danas igra aktivnijuulogu nego u vreme ra|awa i stvarawaavangarde, kakvu su igraleavangardistkiwe Ana Radlova, OlgaFor{, Lidija Ginzburg koje suuglavnom odustajale od doticawatzv. `enskog pitawa. A tako velikipisci i umetnici kao {to su KazimirMaqevi~, Andrej Beli, Majakovski,Hlebwikov u su{tini su bilimizogini. Umesto ravnopravnosti`eni su dodeqivali ulogu femmefatale. Stoga nije ~udno {to su i ukwi`evnosti `enski likovi takvi.Odnosno, `ena iako obrazovana moralaje nositi masku zavodnice iliuzorne supruge i majke. Jo{ je lo-{ije stvar stajala sa tzv. seoskomkwi`evno{}u, popularnom u dobakomunizma, u kojoj su `enski likovinajobi~niji robovi, ne samo bezikakvog prava na slobodu, ve} i naizno{ewe svog mi{qewa o bilo ~emu.Situacija se neverovatnom brzinommewa od 90-ih godina XX veka,kada dolazi do uru{avawa komunizma,slabqewa totalitarizma, dekonstrukcijeavangardne estetike ilegitimnog u~e{}a `ena u kulturii umetnosti. [to je brzo dovelo dotoga da wihova dela posti`u visoketira`e, da su prevo|ena, ~itana icewena i van Rusije, da dobijajupresti`ne nagrade, kao npr. TatjanaTolstaja, Qudmila Petru{evska,Qudmila Ulicka, Aleksandra Mariwina,Darja Doncova i dr. U oblastipoezije koja se uvek mawe ~italapromene su tekle sporije, me|utimni pesnikiwe nisu mimoi{li prevo|ewena druge jezike, nagrade, u~e-{}e na doma}im i stranim pesni~kimfestivalima, u hepeninzima,saradwa sa elektronskim ~asopisimai najva`nije – sloboda izra`avawa.Jer, prvi put `ene slobodnodoti~u tabu teme, izme|u ostalihproblem tela i erotike, bave se pitawemsvoga identiteta. @ena se vi-{e ne koleba koju }e ulogu u `ivotuizabrati, ulogu bri`ne majke, odanesupruge ili emancipovane poslovne`ene, lekara, in`ewera, profesora,umetnice koja zara|uje isto kao mu-{karci i odlu~uje o svojoj sudbinii budu}nosti. Prvi put ona „otkrivasebe“, tj. govori otvoreno o svojim/58/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117