Број 115-116-117

RE^Radivoje Miki}PESNIK PONORNE TUGEKad god su nema~ki kriti~ari i istori~ari kwi-`evnosti govorili o velikom pesniku GotfriduBenu ozna~avali su ga kao „pesnika ponorne tuge“, pesnikakoji je u drugoj polovini tridesetih godina pro-{log veka u jednoj svojoj pesmi figuru pesnika odrediokao onoga ko „protivsre}i, duhu slu`i“. I srpskakwi`evnost ima svog pesnika ponorne tuge, a on se svojimpesmama i pesni~kim kwigama ogla{avao od 1974.godine do 23. januara ove godine kada se je zaklopilo„vrjeme zemno“ za Novicu Tadi}a, o kome je ovde re~.Odmah treba re}i da je Novica Tadi} ve} na samom po-~etku svog pesni~kog delovawa umakao jednoj opasnostikojoj najve}i broj savremenih pesnika ne uspeva daumakne – nije imao problem da zasnuje individualnostsvog pesni~kog glasa. Uvode}i u svoje pesme svet u komecaruje „tamni pewa~“, pomiwu}i sve krhkiju re{etkukoja wegovog lirskog junaka razdvaja od neke podrazumevaneopasnosti, do~aravaju}i, isto tako, neki nakaznigradski pejza` u kome nema ~oveka ali ima demonskihbi}a i wihovih tamnih senki, Novica Tadi}je pokazao da }e biti pesnik koji od onoga {to je spoqa{weide ka onome {to je dubqa dimenzija iskustva~oveka modernog doba.Zato se za wegovu poeziju i mo`e re}i ono {to jeHugo Fridrih rekao za najboqi deo moderne lirike kojuje on razumevao boqe od svih drugih tuma~a. Naime,budu}i da je jasno ose}ao da je poezija posle visokoguzleta u romantizmu izgubila u o~ima najve}eg broja~italaca i tuma~a zna~ajno mesto, Hugo Fridrih nasupozorava da „izra`ajna snaga lirike za duhovna raspolo`ewasada{wice nije mawa od izra`ajne snagefilozofije, romana, pozori{ta, slikarstva i muzike“.Ako u srpskoj poeziji novijeg vremena postoji pesnikkoji je uspeo da izrazi u punoj meri dramu ~oveka modernogdoba, onda je to Novica Tadi}. Li{iv{i svojepesme svega {to je obi~na ispovest ili dekorativniopis, Novica Tadi} je po~eo da govori o onome {to jedoista va`no. On je u suo~avawe sa svetom u kome je do-{lo do te{ko obja{wive vrednosne inverzije krenuood onoga {to mu je na raspolagawa stavila folklornomitolo{kasfera na{e kulture, u kojoj je sa~uvanomnogo tragova ~ovekovog susreta sa onim {to potire ibo`anski poredak i qudsku ulogu u tom poretku. U pesni~komoblikovawu drame tog susreta Tadi} je mogaoda koristi i iskustva dvojice velikih prethodnika,jednog iz prve a drugog iz druge polovine XX veka,Mom~ila Nastasijevi}a i Vaska Pope.I oni su u gradwu svog pesni~kog sveta po{li od ne-~ega {to je Novici Tadi}u bilo blisko. Mom~ilo Nastasijevi}je, pomalo i mimo pesni~kih tokova svogavremena, i u svojim pesmama i u svojim pripovetkamai dramama, `eleo da polaze}i od sloja drevnih slikasa~uvanih na samom dnu na{e jezi~ke i kulturne memorije,izme|u ostalog, do|e i u priliku da prika`e„bivawe u stvarima samim“, neku misti~nu dimenzijuqudskog iskustva, jednako kao {to je hteo da tragikuqudskog `ivota izrazi jednim doboko simboli~nim jezikomkoji je svojom svedeno{}u i sam upio teskobu tugekoju ni{ta ne mo`e da iska`e. Vasko Popa je u jednomdruga~ijem vremenu `eleo da u svoje pesme uvedei egzistencijalnu neizvesnost, duboku strepwu bi}aba~enog u svet „opsednutih vedrina“ i sve to je on nastojaoda postigne pesni~kim jezikom koji je odbaciosve suvi{no i sveo se na neku vrstu {ifre, simbolakoji vodi ka najdubqim tajnama sveta i `ivota. Kao iovi veliki pesnici, i Novica Tadi} je svoje pesni~kodelovawe zamislio kao svojevrsni podvig. Po{to mu sevrlo rano ukazalo demonsko lice sveta, on je najpremorao da prona|e mogu}nost da to demonsko imenuje,da ga uvede u horizont koji bi ~itaocu koliko-tolikomogao da bude razumqiv.Zato je Novica Tadi} izabrao mogu}nost da svojupesni~ku imaginacju uvede u onaj prostor u kome jepre wega i pomenutih pesnika bio jo{ samo tvoracna{e usmene kwi`evnosti. Nastoje}i da objasni ono{to je u poeziji najte`e objasniti, a to je sama pesni~kaslika, Gaston Ba{lar ka`e da je ona „nekakaviznenadni reqef psihe, jo{ nedovoqno ispitan u svojimpsiholo{kim kauzalnostima“. Kao {to je i na{usmeni peva~ i usmeni pripoveda~ najvi{e te{ko}aimao onda kada je trebalo da govori o onome {to nijedeo empirijski zasnovane slike sveta pa je u svojojimaginaciji pristupao preslikavawu odlika sa poznatogna nepoznato i obi~nom qudskom iskustvu nedostupno,tako je i Novica Tadi} svoja „grickala“,„kezila“ i „skakutane“ , a sve odreda bi}a demonskihsvojstava i mo}i, vezivao za odre|ene radwe koje svaki~ovek dobro zna i koje je, otuda, sposoban da pove`ei sa ne~im {to se pomaqa iz one sfere koju mo`e daobuhvati samo onaj Ba{larov „iznenadni reqef psihe“.Ako je u doba avangarde i kwi`evnost kao i nekedruge umetnosti pristala da krene ka svetu koji je li-{en klasi~nih humanisti~kih potencijala, onda jekwi`evnost kraja XX i po~etka XXI veka samo u ta-/34/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117