Број 115-116-117

i odmah se zakqu~ao spasavaju}i se, mo`da, odmikroba, pa i uop{te, od toga {to sam ja pra-{wav, u pepelu, podolo`an truqewu.Ipak sam uspeo da primetim kako na sebi imau{tirkanu belu kecequ, plave ku}ne pantalone, ispranedo izbledelosti, i natika~e na nogama – eto,kao {to u bolnicama i poliklinikama daju gumenenatika~e, da ne bi klepetalelupkale – tako on ide uku}i. Natika~e je obuo preko papu~a. Uspeo sam da muprimetim i ~arape – pantalone su mu se od prawarasenule i skratile, zato su mu ~arape izgledale kaogolf pantalone.Iza Jurijevih le|a {mugnuo je wegov sin, ~ini mise, tako|e Jurij, simpati~an momak od osamnaest godina.I on je bio u natika~ama, dobro sam video.Vrata su lupnula, zatim su drveno graknula druga,i odmah je ukqu~en usisiva~ – profesor Jurij je prionuona uni{tewe duvanskog dima, koji mu je prodrou ku}u.Nina i ja smo se jednom u ulazu sudarili licem ulice, razmenili par re~i, malo povi{enim tonom –Jurij je upravo usisavao.– Kom{ija voli ~isto}u – rekao sam pomalo ironi~no.– Nisi mu bio u ku}i? – pitala je Nina.– Ko bi pustio mene, ovako prqvog.– Tamo je kao u operacionoj sali – rekla je Ninajasnim {apatom – kao da se boji da nas Jurij mo`e ~uti,~ak i uprkos nervoznom urlawu usisiva~a.U wegovom stanu nije bilo `ena.A jednom sam, no}u, ~uo viku i jasno kome{aweborbe negde kod kom{ija. Pridigao sam se u krevetu,potra`io prekida~ stone lampe i upalio jako, `utosvetlo.Govor, koji se razlegao u no}i, bio je nerazgovetan,a mu{ki glasovi su, izgleda, Jurijevi i sinovqevi.^uo se jo{ i `enski glas – on je uzvikivao i jecao,ali kao da su sve vreme zatvarali, zapu{avali `eninausta.Bu~no su padale stolice, ru{ile se ve{alice, posu|eje razbijano u parampar~ad, zatim se odjednomsve sti{alo, i neko je otr~ao, ~ini mi se u papu~ama,u kuhiwu. Jasno se ~ulo kako ka{i~icom me{a ~aj,brzo, brzo.Jo{ malo sam sedeo pored upaqene lampe i treptaokroz prozor.Ni{ta nisam razumeo.U ~etvrtom stanu `ive studenti, dvojica. De~ko ide~ko. Unajmquju stan. Kod wih, do gluvog doba no}i,svira jednoli~na neruska muzika. Ujutro, na sve stranerasipa se budilnik, podvriskuju}i i poskakuju}iu mestu. Kao da su u metalni tawir natrpali metalnedrangulije, pa mi zve~e nad glavom.Studenti prvo glasno zevaju, pa se me|usobno dozivaju,sti~e se utisak da spavaju negde u {umi, a da sustabla, na koja su se popeli, daleko jedno od drugog.Ubrzo studenti ustaju i po~iwu da razgovarajujo{ glasnije, gotovo vi~u, sve vreme su u razli~itimsobama, mada zaista imaju jednu sobu, plus kuhiwu,namewenu za ~oveka i ~ajnik – {erpa bi ve} moralada se ugurava, predsobqe je za ~etiri cipele, i toalet,u kojem se mo`e stajati izme|u kade i lavaboa, adaqe se nema kud – ali, ima smisla tapkati u mestuoko svoje ose, prvo gledaju}i sebe u ogledalu, zatimu tu{ koji sve vreme curi u po`utelu kadu, zatim u~arape i pe{kir na radijatoru, zatim zakora~i{ iide{ daqe.Stan nam je isti, zato znam.Studente nikad nisam susretao – svako jutro qutitoslu{am wihove glasove, ali lew sam da ustanem, ine ustajem. Ipak }e da odu, samo {to nisu, jo{ malo}e da urlaju u ulazu zgrade – jedan silazi dole, drugizakqu~ava vrata, onaj odozdo }e da objavi kako je zaboraviokonspekt. „Debile“ – re}i }e mu mra~no drugi.Kao rezultat, oglasi}e se vrata wihovog stana:bam! kviii... bam! Kviii... Bam!Zatim }e, najzad, wihova brava da se zakqu~a dvostrukimobrtom, i u trenutku kad metalno tresnu paradnavrata, ja }u sre}no da spavam jo{ ta~no satvremena.Zbog toga {to nikad nisam video studente, imammogu}nost da im opi{em siluete onako kako ih zami-{qam.Jedan je promukao, dubokog glasa, {irokih nozdrva,crnpurast, dugih ruku. On je stariji, {to kroz zidizaziva neku qutwu u meni. Odavno sam navikao da/46/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117