Број 115-116-117

jo{ negde nekad videti, {to se, naravno, ni u snune}e dogoditi. Razmenili smo adrese i imejlove,kao, povremeno }emo se jedna drugoj javqati. Od~ega, dabome, tako|e ne}e biti ni{ta; svet je odavnopoludeo, vi{e niko nema vremena za druge, i vi{enije neobi~no kad ne{to o ne~emu ne zna{, to se podrazumeva,~udo je kad ne{to o ne~emu zna{. Hristosje sino}, dok smo ispijali posledwu bocu vina, opra-{taju}i se od nas (nisam ni slutila da je to na{ kona~niopro{taj), govorio o tome. Dao mi je kqu~ odku}e, objasnio gde se nalazi, i rekao mi da ga slobodnovratim po{tom, ukoliko ne budem imala vremenada ih po povratku posetim, {to bi svakako voleli.Nisam ih posetila, poslala sam kqu~ DHL-om, i poslemi je bilo `ao zbog toga, jer sam nekoliko mesecikasnije od Peri{i}a saznala da je Hristos umro.Do Kosa smo plovili osam, mo`da devet sati, i taplovidba svakako je jedan od lep{ih do`ivqaja kojesam imala u `ivotu, barem u tome nisam oskudevala,mislim na lepe do`ivqaje. More i ostrva koja promi~u.I mediteranska svetlost, o kojoj se ne mo`e ni-{ta re}i, a da to ne bude i pogre{no i nedovoqno,jednostavno – svetlost, pseudonim Gospoda Boga. Ku-}u sam na{la lako, nalazila se na nekoliko stotinakoraka od mora. Zaista je imala sve {to je potrebnoza `ivot. Raspakovala sam stvari, namestila posteqinu,ukqu~ila bojler, javila \or|u da sam dobro doputovala– ma samo u`ivaj, opusti se, rekao je – nanekom satelitskom kanalu odslu{ala vesti, ni{taposebno novo, poplave, ratovi, po`ari, kineski cirkus,ameri~ki fudbal. Bila sam umorna, ali nekakolaka, i odlu~ila sam da se malo promuvam po gradi-}u, da prona|em prodavnice, da vidim gde je tr`nicai da umotrim neku zgodnu kr~mu, da ne{to pojedem.Na brodu sam pila kafu i vodu i pojela samo gr~kusalatu, bila sam gladna.Posle petnaestak minuta zastala sam ispred jednetaverne, u maloj ulici, {irokoj taman toliko da uzazid ku}e u kojoj se nalazila stanu tri stola. Stolovisu bili prazni, sela sam za onaj najbli`i ulazu. Posleminut-dva iz unutra{wosti lokala iza{ao jemla|i mu{karac, mogao je imati tridesetak godina,pozdravio me na engleskom i qubazno rekao:– Dobrodo{li, ma otkud da ste. [ta `elite?– Za po~etak, jednu kafu i obi~nu vodu. I donesitemi jelovnik.– Naravno. Po izgovoru bih rekao da niste Amerikanka,odakle ste? – upitao je za moj ukus previ{eznati`eqno, ali sam to mogla da razumem, dosa|ivaose, nije bio drugih gostiju.– Iz Beograda – odgovorila sam – razmi{qaju}ida li da dodam da je to u Srbiji.– O, pa onda mo`emo nastaviti na srpskom – rekaoje mladi}. – I ja sam iz Beograda.Dobro, mali je svet, ali da je ba{ toliko mali...prvi ~ovek sa kojim sam progovorila nekoliko hiqadakilometara od ku}e bio je iz Beograda.– Otkud vi ovde?– @ivim tu ve} nekoliko godina. Zbrisao sam zbogvojske, imao sam na Kosu neke poznanike sa ranijihletovawa, i tako, mesec za mesecom, odlu~io da ostanem,i nemam nameru da idem, bilo gde. Mo`da nekadakasnije, ali kasnije je uvek kasnije. Sve mi je potaman.Ovde nema prave zime, qudi su u redu, nikonije nervozan, a i ostrvo nije suvi{e napadnuto, ~aki u vreme pune sezone mo`ete se kupati sami u nekojpustoj uvali.– Dobra pri~a. Ja sam An|elka. [ta }ete mi donetida jedem?– Re}i }u kuvaru da vam spremi neku ribu, vide}u{ta je najsve`ije. Ja sam Dejan. Do{li ste na odmor?– Da, sasvim neplanirano.– Sami?– Sama. Trebalo je da mi se pridru`i prijateq,ali nije mogao, prezaposlen je.Oti{ao je da se dogovori sa kuvarom i da donesekafu, a vratio se sa dve. O~igledno mu se razgovaralosa nekim. Taj neko bila sam ja.– ^ime se bavite?– Ja sam lektor. Radim za razne izdava~ke ku}e,sva|am se sa srpskim piscima kako se pravilno pi-{e.– Zanimqivo...– A vi, ~ime ste se vi bavili pre ovoga?– Bio sam upisao studije ma|arskog, tek reda radi,da izbegnem vojsku, neko vreme svirao sam u jednompank bendu. Ni{ta nisam polo`io, pozovu me u vojsku,dobro, bacim tu godinu `ivota. Sve je ve} pucalou zemqi i to se najboqe videlo u vojsci. I tamankad su nas otpustili, po~ne rat, mobilizacija. Hvalalepo, ka`em ja, i zapalim preko granice. Ni otac nimajka nisu ni{ta rekli, ionako su odavno bili razvedeni,u novim brakovima. Ja sam `iveo sa ocem ima}ehom. O~uh nije mogao o~ima da me vidi; jaka simi ti firma, govorio je, zemqa se raspada, a ti nosi{min|u{e. Prvo odem u Holandiju, ne dopadne mise, previ{e na{eg sveta, svi kao pacifisti a svakodr`i svoju stranu, i onda nekako uspem da se prebacimdo Gr~ke, setim se ovog ostrva, nazovem te mojepoznanike, oni ka`u: do|i, i ja do|em. Moja beogradskaekipa se rasturila po celom svetu, neki su u Kanadi,neki u Londonu, a biv{i bubwar iz mog bendazavr{io je u Sidneju, svira tamo u nekoj wihovoj relativnopoznatoj etno grupi. Ide `ivot. Koliko ostajete?– Nekoliko dana, jo{ ne znam.Ustao je i oti{ao po jelo. Doneo mi je savr{enuoradu, spremqenu na le{o, minijaturnu, toplu hrskavuveknu, nekoliko maslina i ~a{u hladne recine.– Evo va{eg ru~ka. A ja vas vodim na ve~eru.– O, hvala. Ba{ lepo od vas.– I pokaza}u vam mesta sa termalnim izvorima,tamo se mo`ete kupati. Gde ste se smestili?Objasnila sam mu.– Aha, znam gde je to. Dolazim po vas u osam, je l’ uredu?– U redu je – rekla sam bez razmi{qawa. Ima}u skim da pri~am, a nije li~ilo na napadno udvarawe,nego onako, i jeste i nije, poluobe}avaju}a prilikaod koje ne mora ispasti ni{ta, a da nikom ne bude`ao. A mo`e biti i obratno, ko bi to mogao znati,treba se samo prepustiti.Uve~e je do{ao po mene, od{etali smo do nekogwemu omiqenog restorana, bio je poluprazan. Jeli/28/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117