Број 115-116-117

napisali prijateqi koji su jo{ uvek `ivi, poku{avam, akoje pro{lo mnogo godina otkad smo se posledwi put sreli,da se setim doga|aja, i godine kada su ih napisali. Kako jesamo to dirqivo! Tu`no je pomisliti da ~ovekove li~nestvari, ravnodu{ne prema wegovoj smrti, treba da ostanunepromewene dugo nakon wegovog odlaska sa ovog sveta.* * *Ne smete ~ekati starost da biste po~eli da sleditePut. Mnogi nadgrobni spomenici pro{losti pripadajuqudima koji su umrli mladi. ^esto ~ovek prvi put shvatikoliko je vodio pogre{an `ivot kada se razboli ili jena samrti. Wegova gre{ka le`i u tome {to radi sporoono {to bi trebalo da se uradi brzo, a brza ono {to bi biloboqe da odlo`i. 5 @ali za postupcima iz pro{losti,ali kakvo dobro ima od toga? ^ak i da ose}a kajawe ni{tamu ne vredi.^ovek bi trebalo u svom umu da ~vrsto dr`i ~iwenicuda smrt uvek vreba, i ovo nikada, ni na trenutak, netreba da zaboravi. ^ine}i to, za{to wegova svetovna prqav{tinane bi zasijala, a wegovo srce ne razvije ozbiqnure{enost da se razvija na Putu Bude?Jedna pri~a iz Zenrinovog dela „Deset na~ina spasewa“6 , govori o svetom ~oveku koga je, pre mnogo godina, posetioneki ~ovek da bi pri~ao o poslu. Me|utim, sveti ~ovekmu je odgovorio: „Izuzetno hitna stvar je iskrsla imora se obaviti do jutra, ako ne i do ve~eras.“ Kada je torekao, pokrio je rukama u{i, izgovorio nenbucu (molitvu)i u trenu dostigao budastvo.Sveti ~ovek po imenu [inkai 7 bio je toliko svestannepostojanosti sveta da nikada nije seo da se odmori, negoje uvek bio u pokretu.* * *^ovek koji odlu~i da preduzme Veliki Korak treba daostavi sve planove za re{avawe hitnih ili problemati~nihposlova.Neki qudi misle: „Sa~eka}u jo{ malo dok ne re{imovu stvar“, ili „Mogao bih prvo da uradim ovaj posao“,ili „Qudi }e mi se sigurno smejati ako ovo ili ono ostavimovako. Sredi}u stvari sada, pa me ne}e kritikovati“,ili „Uspeo sam da pre`ivim sve ove godine. Sa~eka}u dokse ova stvar ne ra{~isti. Ne}e dugo potrajati. Ne moramda `urim.“ Ali, ako ovako razmi{qate, dan za preduzimaweVelikog Koraka nikada ne}e do}i jer }ete otkrivatisve vi{e i vi{e neizbe`nih poslova koje ne}ete mo}i dazavr{ite.Moje posmatrawe qudi vodi me do zakqu~ka (uop{tenogovore}i) da ~ak i oni veoma inteligentni, ~esto `ive,misle}i da imaju mnogo vremena pred sobom. Ali, da li bi~ovek koji be`i kada vatra zahvata wegovo okru`ewe, rekaovatri: „Molim vas, sa~ekajte malo!“ Da bi spasao svoj`ivot ~ovek }e napustiti svoje stvari i, ne mare}i za sramotu,pobe}i. Da li }e ~ovekov `ivot ~ekati na wega? Smrtnapada br`e od vatre ili vode i te`a je za izbegavawe.Kada do|e ~as, mo`ete li oprostiti sebi {to niste oti-{li od svojih starih roditeqa, svoje male dece, odreklise svoje du`nosti prema gospodaru, svoje privr`enostidrugima samo zato {to je sve to bilo te{ko za napustiti?* * *Stvari koje mi izgledaju kao lo{ ukus:Previ{e li~nih stvari koje zakr~uju mesto na komeneko boravi; previ{e ~etkica u kutiji sa mastilom; previ{ebuda na porodi~nom oltaru; previ{e kamewa i biqau ba{ti; previ{e dece u ku}i; previ{e re~i kada nekogasretnete; previ{e zasluga navedenih u molbi. Stvarikoje nisu uvredqive, bez obzira na wihovu koli~inu:kwige u kolicima za kwige 8 i sme}e u kanti za |ubre.* * *U gomili su poput mrava, `ure na istok i zapad, na severi jug. Neki su gordi, neki skromni. Neki su stari, nekimladi. Imaju kuda da odu, imaju ku}e kojima se moguvratiti. No}u spavaju, jutrom ustaju. Ali, {ta sva ova aktivnostzna~i? Nema kraja wihovoj pohlepi za dugim `ivotom,wihovoj grabqivosti za uspehom. Kakva o~ekivawaimaju kada se toliko brinu za sebe? Sva ta o~ekivawa nakraju se zavr{e staro{}u i smr}u ~iji je dolazak brz, neizbe`ani neumoqiv. Kakva radost mo`e biti u i{~ekivawuovakvog kraja? ^ovek koji je obmanut slavom i kori-{}u ne pla{i se dolaska starosti i smrti zato {to jeopijen zemaqskim `udwama i nikada se ne zaustavqa darazmisli koliko je blizu svom kona~nom odredi{tu. Budalast~ovek sebe `ali jer `eli beskona~an `ivot i nepoznaje zakon univerzalne promene.1Minamoto no Akitomo (1000-1047), nakon smrti cara Go-I}i|oa1036. godine, zamona{io se i napustio obe}avaju}u karijeru.2Ada{ino je bilo naziv grobqa, najverovatnije sme{teno severozapadnood Kjota. Re~ ada{i (nestalno) koja je u nazivu grobqa uticalo jena to da se ova re~ ~esto upotrebqavala u poeziji da bi se ozna~ilanestalnost. I rosa se ~esto koristi u istom zna~ewu.3Toribejama je jo{ uvek glavno grobqe u Kjotu. Spomiwawe dimaukazuje na tela koja su tamo kremirana.4Hsi Kang (223-262) bio je jedan od sedam mudraca iz bambusovog gaja.5Ovo zna~i da je bio spor u obavqawu budisti~kih du`nosti, a brzda se prepusti svetovnim u`ivawima.6Zenrin je skra}enica od Zenrin|i, |odo hrama, koji se nalazi u Kjotu,severno od hrama Nanzen|i. Ovde se odnosi na monaha iz hrama podimenom Jogan (1032-1111), koji je poznat i kao Zenrin Jogan. Dosta secitiralo wegovo pomenuto delo O|o \uin.7Usvojeni sin Taira no Munemorija koji se posle poraza svog klanapovukao na planinu Koja, koja je duhovni centar {ingon {kole japanskogbudizma.8Fugurima su bila mala kolica sa ru~kom, koja su se koristila zapreno{ewe kwiga.Prevela sa engleskog Sowa Vi{wi} @i`ovi}Jo{ida Kenko (1283-1352), klasi~no ime japanske kwi`evnosti i kulture. Kaobudisti~ki sve{tenik `iveo na dvoru. Zapisi u dokolici sa~iwavaju 243 zapisa(mikro-eseja) pisanih u zuihacu stilu koji podrazumeva ovla{nost, lako}u islobodu forme i stila. Ovim tekstovima Kenko je kao tradicionalista isticaona~elo povezanosti lepote sa prolazno{}u.br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /43/