Број 115-116-117

MERIDIJANIJo{ida KenkoZAPISI U DOKOLICIKako sam se ~udno i luckasto ose}ao kada sam shvatioda sam mnoge dane proveo nad ovim priborom za pisawenemaju}i {ta da radim, nasumice i ukratko bele`e}ikoje god da su mi misli pale na pamet.* * *Za divqewe je kada ~ovek svoje misli neprekidno usmeravana budu}i `ivot i nije nemaran u svojoj predanostiPutu Bude.* * *Boqe je za ~oveka, koji je skrhan bolom zbog svoje nesre}e,da se povu~e i `ivi u osami, tako tiho, ne o~ekuju-}i ni{ta, da qudi ne mogu re}i da li je kod ku}e ili ne,nego da obrije glavu i postane sve{tenik. Akimoto 1 , sredwisavetnik, jednom je izrekao `equ „da vidi mesec progonstva,a ipak krivicu nijednog zlo~ina“. Lako je pretpostavitiza{to se tako ose}ao.* * *Da je ~oveku da nikada ne izbledi poput rose Ada{ina2 , da nikada ne nestane poput dima nad planinom Toribejama3 , nego da zauvek ostaje na ovome svetu – kako bi samostvari izgubile mo} da nas dodirnu? Najdragocenijastvar u `ivotu je wegova nepostojanost. Ukqu~uju}i sva`iva bi}a, nijedno ne `ivi tako dugo kao ~ovek. Vilin kowicne `ivi du`e od jedne ve~eri, letwa cikada ne poznajeni prole}e ni jesen. Kako je bo`anstveno lagodno ose-}awe `iveti ~ak i jednu godinu u stalnoj vedrini! Ako tonije dovoqno za vas, mo`ete `iveti hiqadu godina i daqeose}ati da je to bio samo san. Ne mo`emo ve~no `ivetiu ovome svetu; za{to bismo ~ekali da nas rugoba sustigne?[to du`e ~ovek `ivi, vi{e srama podnosi. Umretipre ~etrdesete je u najmawu ruku neprivla~no. Kada jednom~ovek pre|e te godine, `udi (ne srame}i se svoje pojave)da se dru`i sa drugima. U svojim zalaze}im godinamaon }e razmaziti svoje unu~i}e i moliti se za dug `ivot nebi li mogao videti wihov napredak. Wegova preokupacijazemaqskim `eqama produbqiva}e se i rasti dok kona~none izgubi ose}aj i ne po~ne samo da jadikuje.* * *Nekada se jednostavno probudi{ sa ose}ajem da na nekovreme treba da otputuje{. Dok se {eta{, gledaju}i unaokoloseoske prizore i planinska sela, sve izgleda krajwenepoznato. I kako je samo zabavan na~in na koji qudiugrabe prvu priliku da po{aqu pismo nazad u prestonicu:„Kada budete imali priliku, ne zaboravite da uraditeovo ili ono...“ Na takvom mestu zaista se sve primeti. Svedobro – ~ak i stvari koje si poneo sa sobom – izgledaju boqe,a bilo koga da sretne{ sa umetni~kim darom ili upadqivompojavom upe~atqiviji je nego {to bi ina~e izgledao.Ipak, ono {to je stvarno o~aravaju}e je povu}i se uneki nepoznati budisti~ki ili {intoisti~ki hram.* * *Kada se osami{ u planinskom hramu da bi slu`io Budi,nikada nisi u gubitku vremena i ose}a{ se kao da susve ne~isto}e iz tvog srca pro~i{}ene.* * *Jedan pustiwak je rekao: „Postoji jedna stvar koje bihse ~ak i ja – nevezan za svetovno, te{ko odrekao – lepoteneba.“ Razumem za{to se morao tako ose}ati.* * *Gledawe meseca doti~e nas bez obzira na okolnosti. Jedan~ovek je rekao: „Sigurno ni{ta nije toliko o~aravaju}ekao mesec“, ali drugi mu je odgovorio: „Rosa me doti-~e jo{ vi{e.“ Kako je zanimqivo {to su raspravqali o su-{tini! [ta je to {to bi bilo neprijatno u svom odgovaraju}emgodi{wem dobu? Ovo je sigurno ta~no za mesec i pupoqketre{we. Vetar izgleda da ima posebnu mo} da pokrenequdska srca. Ipak, bez obzira na godi{wa doba, veli~anstvenje prizor ~ista voda koja se probija kroz kamewe.Se}am se koliko sam bio dirnut pro~itav{i kineskupesmu: „Juan i Hsiang stalno teku ka istoku, i dawu ino}u; nikada ne staju i odmah smiruju ra`alo{}enog ~oveka.“Hsi Kang 4 je tako|e napisao stihove:„Srce se radujekada poseti planine i jezera, i vidi ptice i ribe.“ Ni{tane pru`a ve}e zadovoqstvo nego lutati nekim mestom dalekood sveta gde su voda i vegetacija neuprqani.* * *Kada sedim u mirnoj meditaciji jedno od ose}awa sakojim se najte`e borim je ~e`wa za stvarima iz pro{losti.Po{to svi ostali legnu, provodim vreme u dugim jesewimno}ima tako {to pospremam i stavqam na svoje mestosve {to mi do|e pod ruku. Voleo bih da ne zaboravim stareprepiske. Ponekad, me|u wima nalazim kaligrafijepreminulog prijateqa ili slike koje je naslikao zabaveradi, i ose}am se isto kao i tada. ^ak i za pisma koja su/42/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117