Број 115-116-117

[UMA, SRE]AUdahnuo sam {umu, vi{e je nije bilo.Bila je samo slika, nestalna kao robapolovna ve} i ujutru a kamoli kad ve~espusti svoj te`ak sjaj, i netra`en i nejasan,taman koliko zvezde, {to vidqivim ih ~initek znawe, ta sitna spravanesvikla na glas prirode ali ne neprirodna.Naprosto, sve to je tu, kao ve~e i jutro,kao {to ja sam tu a mogu biti i tamo,nestalan kao ta {uma, nebitan kao trava,kao wen zeleni dah sa`vakan spoqa i iznutra,progutan sa lako}om da ga vi{e i nemabar ne onoliko koliko bi se htelokad bi se i{ta htelo: bar da se udahne.Stojim u {umi, gledam ko sem nas jo{ je tu,osim onih {to nisu mada saqaju {umupa tu su tek kao mora kad rasprsne se u zoruili leto kad zima ve} vetrom bri{e svoj tragda led se vrati u vodu kao da ima `ivotai kao da taj }e `ivot ponovo da se okupiba{ u toj {umi, sanjanoj, o kojoj sva{ta se sawa.Oni nekad i borove sawaju kao morepa mo`da otud u snu i dolaze u {umu.Dolaze tu jo{ mnogi, ~itavi narodi, horde,a nekad, ~ak, iz drugog sna, dolazi i sirena,ta uvek nejasna slika ve~itoj uzdisajakoji bi rado udahnuo svako ko bi da uzdahne.Boqe nego da izdahne, makar i samo {umu.Boqe da sawa sirenu nego gvozdenu `enus wenim zamamnim telom, nasa|enu sred parka,da tamo uporno r|a pod ki{om pogledakao da ko je gleda mo`e i da joj pri|ekroz sliku wenoga stida, maleno jezero.Ona je uvek gola, sva gola, kao i {uma,kao {to u toj {umi ogoqeni smo svii svako na{e ja {to bi da udahne goloi da s tim golim, posle, po {umi tikve sadi.Da, evo jedna ovde, a druga nek bude tamo.S tre}om }e do}i sre}a iz nekog pogleda.br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /23/