Број 115-116-117

sebi, posebno o tim mojim qubavnim vezama.Neobja{wivo je to {to najva`nije odluke u `ivotu~esto donesemo sasvim slu~ajno, bez previ{e premi{qawa,a posle maltene sve vreme potro{imo poku{avaju}ida proniknemo u razlog za{to smo ba{tako u~inili. Za{to on, a ne neko drugi. To sam razumelakada mi je pukao drugi brak. Sasvim sam izgubilakontrolu nad sobom, bilo mi je, u akutnoj neurozi,potrebno pola sata da si|em tih dvadesetak stepenicaod mog stana do prizemqa, i jo{ pola sata da u|emu automobil. Hvatala me neka iracionalna anksioznost,vaqda zbog nedostatka qubavi, tako mi je objasnilamoja psihologiwa, mo`e biti da je u pravu,{est meseci bila sam na „prozaku“. A onda se pojavio\or|e, i sve me pro{lo.– Naravno da }e{ putovati, {ta te briga, izmaknise malo iz grada, osim toga, ne ide{ na pola godine,nego na nekoliko dana – rekao je, i ja sam iste ve~erijavila Perketu da prihvatam posao.Svi smo kod Papucakisa govorili nekim grbavimengleskim, ali nam to nije bilo ni od kakve pomo}i uradu na kwigama. [presa nije znala nijednu re~ srpskog,ja nijednu re~ albanskog, mir dita se ne ra~una.Sa Gerganom sam se najboqe razumela jer bugarski isrpski nisu daleki, izuzimaju}i onu sme{nu radikalnurazliku u zna~ewu istih re~i koja se ~esto javqai u slovenskim jezicima. U bugarskom, recimo,„vredno“ zna~i „{tetno“, i znam da je Bog, kada je pome{aojezike, za to imao dobrih razloga. Uglavnom,puna tri dana u studiju, sme{tenom u suterenu zgradegde je nekada bila redakcija ~asopisa Anti, unosilismo sa Margaritom ispravke, od ujutru do uve-~e, prvi put, drugi put, tre}i put, sutradan sve opetiz po~etka. Margarita je radila savr{eno, nau~ilaje sva slova i sve akcente svih balkanskih jezika madanije govorila, ni razumela nijedan od wih. Pilesmo kafu u neograni~enim koli~inama, oko podnevabi nam Anteia donela gomilu sendvi~a, vodu i sokove,a uve~e smo se okupqali kod we i Hristosa na ve-~eri, i tu razgovarali o svemu i sva~emu.Nai{ao bi i poneki gost, pa bi se uz vino ostalo ido posle pono}i, a potom se svako povla~io u svojusobu. Dobila sam mali apartman u potkrovqu, i preodlaska u krevet izlazila bih na veliku terasu, damalo razbistrim glavu. Grad koji se u no}i pru`aoispred mene zaista mi je li~io na xinovsku korwa~u,pojma nemam za{to, jednostavno, li~io je, vaqda je tobila neka moja podsvesna asocijacija na drevnost. Reklasam ve} da sam slaba u obja{wavawima, ali zbogtoga se ne brinem previ{e, kao da obja{wewa bilo{ta su{tinski re{avaju. Najva`nije je biti sre}anzbog qudi koje voli{, a vaqda i zbog toga {to oni voletebe. Eto, dotle sam stigla u mudrovawu, mada u toniko ne mo`e do kraja biti siguran. Qubav zna da seizobli~i, i te kako, upravo kao u mom slu~aju, a za-{to, mislim da bi se nad tim pitawem i sam Bog zamislio.Dok niste u vezi, `udite za wom. A kada seona dogodi, kada se, posle svega, ona ipak dogodi,po~nete polako da ~eznete za ono malo slobode kojuste imali dok ste bili sami. I kako ta ~e`wa postajeja~a, ne{to se poremeti, veze pucaju. To je savr{endokaz da u `ivotu uvek `elimo samo ono {to nemamo,a kada jednom to dobijemo, to {to smo `eleli i najzaddobili, po~iwe da gubi vrednost. Eto, tako samne{to razmi{qala dok sam iza pono}i sedela naprostranoj Hristosovoj terasi, i zurila u grad kojinije prestajao da pulsira nijednog jedinog trena. Ustvari, videla sam samo predwi plan tog ogromnoggmaza u no}i. Iza mojih le|a crnela se borova {uma;zgrada se nalazila u podno`ju jednog atinskog brda,nisam pitala za wegovo ime. Uglavnom, bio je to deograda u kojem je `iveo boqe stoje}i svet.No} pred sutra{wi rastanak, za ve~erom, Hristosje predlo`io ne{to na {ta su Gergana i [presa odlu~noi odri~no zawihale glavama. Gergana onako pobugarski, gore-dole, to znate, taj gest, {to je za naspotvrdno, to je za Bugare odre~no, a [presa levo-desno,onako kako i mi ~inimo kada je odgovor negativan.Jedino sam ja ostala mirna.– E, drage moje – rekao je Hristos – mislim da zaslu`ujeteposebnu nagradu, zaista ste sjajno obavileposao, hvala vam. Imam ku}u na ostrvu Kos, uz samuobalu Turske, to je sedam-osam sati plovidbe brzimbrodom, preko puta je Bodrum. Ako `elite, uzmitekqu~, i provedite tamo nedequ-dve, sezona jo{ nijepo~ela, u`iva}ete. Mesto nije ni veliko ni malo, lepoje, postoji staro selo i tvr|ava Templara, svet jequbazan, ima i Grka i Turaka, a i dosta stranaca uwemu `ivi za stalno. U ku}i imate sve {to vam treba,pla`e su bo`anstvene i ve} se mo`ete kupati jerima termalnih izvora koji izbijaju u moru. Ostrvo jevulkanskog porekla, izgleda da taj vulkan jo{ radi.Gerganu su ~ekali ispiti na fakultetu, [presu je~ekao mu`, zvao ju je u toku dana sedam-osam puta.Mene je ~ekao \or|e, ali to nije bilo ~ekawe kaou [presinom slu~aju, ono koje pokre}e qubomora.\or|u sam se javila kada sam doputovala, i posle samga jo{ samo jednom zvala da ga pitam kako je i da muka`em da ga volim. Pozvala sam ga odmah posle Hristosovogpredloga, da ga pitam {ta misli o tome, i dali bi mi se eventualno pridru`io. Nekoliko dana namalom gr~kom ostrvu, van sezone, to uop{te nije lo-{e zvu~alo.– Naravno da }e{ da ide{, kad si ve} tamo, iskoristipriliku. Ja ne mogu, zna{ kako mi je `ao. Imamgomilu obaveza, dolaze nam neki Ma|ari i Hrvati,pravimo zajedni~ku firmu za trgovinu slikarskimmaterijalom, a ~eka me i ta izlo`ba, nisam ni polauradio.\or|e je slikar. Radi velika platna, ~ista apstrakcija,ka`e da slika ono {to ose}a, uglavnomtamnu gamu, plavo na crno. A ne bi ~ovek koji ga prviput vidi to pomislio. Ponekad, kad ga malo peckam,ka`em mu da je tako surovo taman zbog toga {to je odrastaona Novom Beogradu, a mama ga je za kaznu zakqu~avalau {pajz kad ne{to uprska. \or|e je, ina~e,po prirodi veseo i opu{ten, i to me privuklo, madaje mla|i od mene dobrih pet godina. Nikada nije depresivan,~emu sam ja sklona, ali na{a prava prirodanikada nije na povr{ini, istinski o~ajnici senajdubqe smeju, crno je wihova omiqena boja...Brod za Kos bio je lep, i poluprazan. Ujutru sam sepozdravila sa doma}inima i mojim novoste~enimprijateqicama, uz obe}awe da }emo se svakakobr.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /27/