Број 115-116-117

{ci, i vidim ih one nedeqe dok sam ulazio u ku}u kupca.Gmi`u po telu `ene i mu{karca. Le`ali su goli,na krevetu, sa uvijenim glavama. Mu{karac je glavombli`e vratima, i po licu ga prepoznajem. Pored wegoveglave su noge `ene, savijene u kolenima. Iznad Venerinogbrega je prevrnuta tegla. Pijavice ispod teglepoku{avaju da u|u u `enino podstoma~je.NAZADNOJedno mesto, odmah posle Drugog svetskog rata, postaloje nazadno jer je u wemu, za razliku od drugih mesta, otkrivenonajmawe antikomunista, raskrinkano najmaweneprijateqskih bandi i saradnika okupatora, i zar jeto mogu}e da u wemu nema antikomunista, neprijateqai izdajnika.Nisu streqali dovoqan broj antikomunista, nitiraskrinkali potreban broj neprijateqa i saradnikaokupatora, mnogo su zaostajali za drugim mestima.QUBAVVolela ga je tiho, mirno, povu~eno. Nikom nije govorilao wemu. Svoju qubav je ~uvala samo za sebe. ]utala bi~ak i kada bi ga neko spomenuo. Znala je da }e oti}i urat. Udala se zato za mla|eg momka. Kada su ga demobilisali,znala je da je bolestan. Nije `elela da ga vidi.Nije `elela da zameni sliku gordog crnog ~oveka sa brkovima,slikom bolesnika. Kada je umro sedela je poredsanduka. Nije se pokretala. Tiho je i otegnuto je~ala.Wene ruke su se podigle. Uvukle su se u xep. Iz wega,posle du`eg preturawa, izvadile su jabuku. Ostale delovetela nisu zanimali pokreti koje su obavqale ruke.Nije ~ak pratila ni urawawe no`a u jabuku. Jednu polovinujabuke – onu ve}u – ruke su ne`no spustile usanduk. Pla{ila se da tupi udarac o dno ne odjekne usobi. Dve detiwe glave, uokvirene otvorenim vratima,provirile su u sobu. De~iji pogledi su pre{li prekosanduka i zadr`ali se na sve}ama. Deca su htela da jojpri|u. Onda se pojavila ruka i sklonila je detiwe glave.@enu se koraci udaqili od le{a. Stajala je nepomi~nou uglu. I halapqivo je po~ela da jede polovinujabuke.IZBEGLICAIzbeglica nije mogao da na|e ni jednu prostoriju gde bismestio svoje stvari. Onda mu je moj otac ustupio jedansobi~ak. Taj ~ovek je u wemu smestio svoj bicikl, ode}ukoju je koristio dok bi trgovao, i nekoliko korpi. Dolazioje, odlazio a da niko nije obra}ao pa`wu na wega. Izbegavaoje susret sa nama. Jednom, dok smo uve~e sedeli,pozdravio nas je, ali nije `eleo ~ak ni da popije kafu.Ne znam da li je sa ocem ikada razgovarao. Moj otac jebio sremski borac, i poznavao je nesre}ne kraji{nike.Bio je u wihovim jedinicama. Kada je umro otac, vi{eniko od nas nije obra}ao pa`wu na Kraji{nika. Zaboravilismo na wega. I kada mi je jednom bila potrebna bicikla,u{ao sam u wegovu prostoriju. Niko od nas je nijeotvarao. I stvarno se tamo nalazila Kraji{nikova bicikla,ali se videlo da on dugo ne dolazi. Gume na biciklinisu bile napumpane a lanac je bio iskidan.Ovaj ~ovek je bio izbeglica i za vreme Drugog svetskograta. Zapravo rodio se ovde jer mu je i majka bilaizbeglica. Nisam znao za{to vi{e nije dolazio, ili jemo`da do{ao da umre ovde, gde se i rodio.DVA VREMENAAli se}awa su zvuci slika i predstava pro{lih godina.Hajde da se malo bavim naukom. Dvadeseti vek je veknauke. Kapu dole, gospodo. Ali ovde nisu u pitawu fizi~ari.Laplas, Kiri, ^edvik, Raderford, Nils Bor,koji opredme}uju svoje znawe. Ovde su u pitawu nekidrugi nau~nici. Odnos vremena u delu i stvarnog vremena:Y=f(X)Vreme u filmu i stvarno vreme: Ra|a se dete. Slede}ascena dete tr~i. Film vrlo jednostavno skra}ujepet do deset godina. I `ena koja sa mnom gleda filmme pita: „Ko je sad ovo?“„Pa ono dete {to se rodilo“, odgovaram joj.„Kad ~as poraste“, pita se gledateqka.O~igledno je da ona o~ekuje da stvarno vreme prikazanona filmu bude du`e od razmaka izme|u dve scene.Jedna gospo|a je ~ula pri~u o mom drugaru kao velikomqubavniku i buntovniku. Bila je mlada `ena,radila je u vrti}u, ose}ala je nekavu teskobu, `elela jebunt, i taj bunt je bio qubav sa mojim drugarom.Moj drugar je glumio Grke. Stari Grci su u sobama,u kojima su vodili qibav, na svim zidovima imalioka~ena ogledala, ~ak je jedno ogledalo bilo na plafonu.Soba je bila jako osvetqena. Danas bi se osvetqenasoba mog drugara mogla nazvati hiperrealizmom. I,slu{aju}i wegove re~i o hedonizmu, qubavnica se ~akosmehivala, ponavqaju}i da ona ve} zna da je on osoben~ovek. @ena se vrtela ispred kamere. Igrala je. Pomeralaje crvenu sukwu. I, vode}i qubav sa wom, moj drugarje napravio porno film.Jednostavno je bila ukqu~ena kamera kojom je nekoupravqao, koja se nalazila u zidu. Ode}a ima samojedan smisao: da se skine i ni{ta vi{e, i da ostanemogoli. I tako je nastao film koji je bio stvarnost.Film je prikazan javno, zatim je dat wenom mu`u.Prevareni mu` je bio zahvalan. Zahvalio je mom drugaru{to mu je pomogao da sazna sa kakvom `enom je`iveo. On je film prikazao deci da bi i ona videlakakva im je majka. Baba se odmah odrekla k}erke. Reklada je bi vi{e volela wenu smrt nego ovakav rezil. Zatimroditeqi vi{e nisu dozvoqavali da im takva `enavaspitava decu. I vaspita~ica je morla da ostavi slu-`bu i da se izgubi iz sveta. Bila je potpuno razo~arana.Ako je htela da se pobuni protov morala, morala jenemirewe i da plati! Ako je htela iskreno da voli drugog~oveka, do`ivela je potpuno razo~arewe, u sve qude!Pretpostavqam da o Umbertu Eku ni{ta nije znala.Ako sam i hteo da je u pitam da mi odgovori na ova pitawa,nisam je kasnije susretao niti sam znao gde je`ivela.1Zamolio sam prijateqa Radomira Rupqanca (u~esnika u projektunadautor), da za moju kwigu kratkih pri~a napi{e nekoliko pri~a. Osimideja nije stigao da zavr{i te pri~e. Na meni je ostalo da ih izvedem.Mo`da se to mo`e nazvati i metarad, ili post rad.Sada je svejedno kome }u ih pripisati.br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /5/