Број 115-116-117

^ITAWADragana Beleslijin....A NISI SEUSUDIO DAPITA[...Gordana ]irjani}, Ono {tooduvek `eli{, Narodnakwiga, Beograd, 2010.Jedan zaqubqeni, sredove~ni mu-{karac. Jedna Olga, gospo|asnaha. Jedna varijacija na drugikrug Danteovog pakla. Jedan rijaliti{ou sa posledicama. Jednaindoktrinacija krimi-serijama.Jedan stan koji treba okre~iti.Dva brata: pri~alac i slu{alac.Dve realnosti: virtuelna i(ne)stvarno stvarna. Tri zemqe:Engleska, [panija, Srbija. ^etiriromana Gordane ]irjani}. Da ovakavuvod ne bi li~io na de~ijurazbrajalicu, poku{a}emo da objasnimoza{to smo na po~etku tekstasamo „nabacali“ elemente vrednepa`we, za{to smo se bavili brojevima,za{to, poput bone-collectors-aiz ve} pomenute serije, samo svodimo~iwenice relevantne za analizu.Da li je privilegija za kriti-~ara pisati o zvani~no najboqemsrpskom romanu u 2010. godini?Li~no, volela bih da sam o wemupisala negde izme|u u`eg izbora iprogla{ewa pobednika Ninove nagrade,dok je jo{ uvek postojalone{to neizvesnosti. To {to jeoven~an nagradom ne obavezuje meda ga hvalim, ali mo`e uticati namoju ocenu. Da li }ete mi verovatiako napi{em: pro~itala sam gapre no {to je nagra|en i odmah odlu~ilada ga uvrstim u pet najboqihnaslova koji konkuri{u za nagradu„Me{a Selimovi}“?Zbog mnogo toga ne mogu da seslo`im sa pau{alnim ocenama ospisateqskom diletantizmu Gordane]irjani}, posebno kada takveocene prati nepoznavawe osnovnihnaratolo{kih kategorija. Nijedaniole ozbiqan kriti~ar ne}estaviti znak jednakosti izme|uonoga {to govori junak romana uprvom licu, u kojem su, uzgred, napisanii Tristram [endi i ^apajevi Praznina, i Bez utehe, i autora(u ovom slu~aju autorke), pa me-{ao on pojmove estetsko i esteti~koili ne. Pa i samo prvo lice moglobi se osporiti ~iwenicom dase Slobodan sve vreme obra}a bratu,te da, dakle, wegov iskaz podrazumevaunapred odre|enog recipijenta.Zato je taj govor ispovedan,nabijen emocijama, kadkad pateti-~an, kao da se, a s obzirom na bratovqevuprofesiju, i za to bi biloosnova – podrazumeva jedna gotovoterapeutska doza slu{awa.Za mene je u ovom romanu pitawesvih pitawa da li je Gordana]irjani} uspela da ostvari skladanspoj dru{tvenokriti~kog iqubavnog romana ? Da li je skladuuop{te i te`ila? Da li se u istimah podjednako uspe{no udubila urazorenu psihu jednog intelektualcaili je forsirala pitawa zadirawatzv. „sveta“ u intimu malihqudi, u wihove `ivote naru-{ene bezo~no{}u rijaliti programa,u in vivo sirovost u vremenuvoajerizma? Da li je uspela danam nametne, upravo danas kada sei sami pitamo jesmo li u~inilisve da se suprotstavimo bezno~nojtorturi tv magnata, ideju da je ~asnijebiti ovisnik o tv serije, nego`muriti pred nehoti~nom de~jompornografijom? Da li je ~italacube|en u ~iwenicu da je Olgaqubav Slobodanovog `ivota ili jezgro`en prequbom koji wih dvoje~ine? Da li je, kona~no, u fokusuprava qubav u kojoj je brat samoometa~, ili je akcenat na qubavnomtrouglu pejstovanom iz Poqupca?Ve} od samog motoa, koji uvodiqubav kao jednu od glavnih spisateqskihopsesija Gordane ]irjani},jasno je da }e i u ovom romanu~italac biti ve{to vo|en krozstaze i stranputice slo`enihemocija; no ipak, autorka ovu temuuvodi lagano i dozirano; po~etnaromaneskna pozicija junaka jestesamo}a i rezignacija. Istovremeno,~itamo neke od blistavih i uzbudqivihsaga o razornoj mo}i tvprograma na wegovu psihu, na~etui ruiniranu, koja jednostavno vi-{e nema snage da promi{qa i konzumiragotovu datost; sukob igranog(kao lake zabave) i dokumentarizmakao recidiva qudske potrebeda se nasla|uje hlebom i igrama,ostaje kao nepremo{}en. Jasnoje da krimi serija ameri~ke produkcijenije ono {to mo`e donetiispuwewe onoga {to se oduvek `elelo,ali je isto tako jasno da je,izme|u bola usled preqube sa snahom,nehoti~no izazvane smrti naautoputu i surovih iskustava producentatok {oua, to mawe bolnamogu}nost, podno{qiva mimikrija.Svakodnevno dozirana bajka,„nepreporu~qiva za mla|e od {esnaestgodina“.„Unutra sam, kao da tamo `ivim:hiqadu i jedna neizvesnostpodiza}e mi adrenalin, ali }u zatoznati, pouzdano, da me za ~etrddesetakminuta ~eka moralno zadovoqewe.“Sukobqavaju}i dve vode}e teme(qubav i iske`enu stvarnost), autorkalik Slobodana uzima kao poligonna kojem zlehude sile kolovode; ima u pozicija mla|eg brataneke determinisanosti, osu|enostina patwu usled nemogu}nostida se pred roditeqima dostignebratovqev uzor. U isti mah, Slobodanje udovac, nesre}no zaqubaqenu snahu (a sa jednim nagove{tenimincestuoznim iskustvom u ranojmladosti, sa ro|akom u Engleskoj),on ume da voli, ali akumulira qubavu sebi, ne dozvoqavaju}i joj dase ispoqi. Kao da je glavni ciqdosti}i brata po svaku cenu, osvojitiwegov zabran. ^ak su i najintimnijidetaqi u vezi sa Olgomukqu~eni u ovo specifi~no sloboqubve,da bi se junak odmah zapitaoo razlozima jaza, o odstojawu:„Ta~no je da smo vaspitani uistoj porodici, normalnoj po/52/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117