Број 115-116-117

PROZAJadranka ^avi}PRI^A O ONITo jutro, prvo od tri, Ona je odlu~ila da iz krevetaiskora~i na obe noge i oba stopala, zna~i, na desetprstiju, pa {ta bude!Kao i svako jutro, malo ju je `uqalo vlastito ime,kao nekakva zamenica we same. Ali, Ona je imala Ja iu skladu sa time znala da zamenice vi{e niko ne mo`eda zameni, {to }e se i pokazati.Tek, Ona je odlu~no odlu~ila da spava, Ona }e odlu~noodlu~iti i da se probudi. Ode u kupatilo daokon~a ratno stawe sa ~etkicom za zube kad joj ogledalovrisnu u lice „[ta je?!“ Uze kreon i nacrta mu brkove,a sebi mlade` na uvetu. ^etkica upade u lavabo.Kreon upade u lavabo. Plop!Ode u kuhiwu i prepolovi jabuku. Pojede semenke, apole vrati u jedno celo. Zazvoni telefon. Ona ode u telefon,ali ni{ta ne ~uje. „Mo`da je ipak boqe da `ivimna jednoj nozi...“, re~e u sebi. „[ta se to de{avakada ho}u da se probudim na dve noge i jednu glavu u jutroovog utorka? [ta me spopadaju razlomci?! Dostami je {to se Zovem, a ne da me jo{ i zovu!“ zapeva sabesprekornom dikcijom. Ona pomisli kako je najboqebiti mali, a onda se seti da su je Oni ve} smawivaliiza wenih le|a. „E, u tom slu~aju, boqe je biti veliki,jer... posle svega, bar ne{to ostane! Dok svako od wihotkine svoj deo, dok svako od wih umawi da bi sebe uve-}ao... Da, daaa! Boqe je biti ve}i! Da, da! Moram ponovoda porastem!“ zaklima glavom Ona i nazuje cipelusa visokom potpeticom.Ona se, ina~e, budila danima koji se ne ra~unaju, amo`da i no}ima. No}u se pravila gluva, a dawu – re|e.Ishod je, ipak, uvek bio isti. Ali, u tom trilingu pomenutihjutara, Ona odlu~i da naglo otvori vrata, kaonikada pred tim. I stvarno – tamo je stajao sam Dr. Gokoji je zbog svojih astralnih zadataka izgubio licencuza rad. „Tako sam usamqen da mi i kifle ispadaju izxepova...“, re~e, okrete se i ode uz Hmmm...Slede}eg jutra, koje se iz nekog razloga zvalo Ba{,Ona ne~ujno otvori vrata i ugleda papirnatog zmajaVetrono{u. Bilo je to drugarstvo na prvi pogled, jednostavnoi lako po svemu. Uzme{ i ostavi{. Ona ga uzei ostavi. Jo{ uvek je skakutala na jednoj nozi, lagano iuve`bano kao ptica. Ipak, to na dve je bilo mnogo uo~qivo,pa su je i daqe umawivali. I bila je u pravu.Ovako je bila Oni. Dosetila se! Bila je ista. Delovalaje kao da je ista. Ina~e, ve} je po~ela da se pla{i daako se onako nastavi ne}e mo}i da dohvati kvaku navratima. Iskusila je to ve} u vlastitoj ku}i. Ogledaloje odavno okrenulo glavu ka plo~icama na zidu, a iostale stvari su pretile pobunom. Ne bi im sezala nido kolena! Sa Onima napoqu je to bilo jo{ gore. Me|utim,Vetrono{a je mirno ~ekao na polici. Nije bio kaoti ~istunci iz kupatila.A tre}eg jutra?! Tre}eg jutra i dana dunu vetar Isto~wak...Ona je upravo uskakutala u ku}u, a za wom nepozvaniuli~ni kovitlac. Ona, naime, nikada nije nepoznatezvala u ku}u. No, Vetrono{a ga je znao. Videlose to kada je posko~io sa svoje police, uhvatio ga zarep, zaigrao i poleteo ka Oni ne stigav{i ni vrata dazatvori...To ionako nije bilo mogu}e! Ona i Vetrono{a, ~ujem,vi{e nemaju vrata, pa nemaju gde ni da odu. Sumwamda su, za qude, na najsumwivijem mestu pod suncemi zvezdama – tamo gde Oni veliki ne mogu da se uvukuni ~etvorono{ke...The end.br.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /51/