Број 115-116-117

PROZAZahar Prilepin\AVO I DRUGIJednom u pola godine iza zida se zaori zvuk himne,stvaran jednim prstom na pianinu:– Savez... ne... do... ne ru{i... vi!.. do... mi...re...re... pu... blika!.. republika... slo... do... slobodnih...Zatim Nina razmi{qa dugo... zove se Nina, ~etrdesetjoj je godina, odavno je razvedena.Zatvara se poklopac. Jo{ pola godine ne}u ~utihimnu.Ona ima k}erku, petnaestogodi{wakiwu. Pre godinudana bila je neprimetna, bez boje i mirisa, ponekads nekakvim {i{kama, nikakvo lice, o~i nijedizala.Samo se se}am, jednom je igrala badminton sa mamom,ba{ u dvori{tu. Bilo mi je jasno, zamolila jek}erka da joj pravi dru{tvo, majka je pristala, iz sa-`aqewa – niko se ne dru`i sa wenim ~edom! – ali,pri tome se ose}ala vrlo neugodno i stalno je bacalapoglede u kom{ijske prozore. Igra im nikako nijei{la. Po mom mi{qewu, nijedna od wih nije postiglanikakav poen. Udara mama. Udara k}erka. Udaramama. Udara k}erka?!?! I svaki put leti u `buwe, dugotra`e hitru pernatu lopticu.Ma~ka iz kom{ijskog ulaza gledala je gadqivo sveto. Ja sam odmah otr~ao, da ne bih gledao, ali to nisamzaboravio.Ali, ovog prole}a k}erka je odjednom iza{la izulaza, i ka`e mi „zdravo“. Kao da su tri monete ispu-{tene u ~a{u od finog stakla.Gleda me u o~i.Digao sam pogled i za`murio.Moj otpozdrav „zdravo“ krcnuo je kao kora drveta.Na woj su patike, bele kao sladoled, sa debelim|onom, zvonaste farmerke, a jaknica i majica su jojkao da ih je svukla sa mla|eg brata – do pupka ne dopiru.Mada ona nema mla|eg brata.Ime joj ne znam. Vaqda ima neko ime, ali ga neznam.Dawu dre`de u ulazu weni maloletni poznanici,{kolski drugovi, verovatno. Razgovaraju kao da sukijavi~avi. ^ak i ne doti~u}i ih, znam da su im prstimokri i hladni. Da ih stave na radijator – radijator}e po~eti da se smrzava. Ako u jedan xep stavi{ribu, u drugi tu ruku – kad se ma{i{ xepa, ne}e{razlikovati gde je {ta. Za{to priroda tako ne volipubertetlije sa wihovom, znate ve}, ko`om, sa wihovimuspaqenim... pa, ~ime uspaqenim? sve im je uspaqeno.Uve~e joj dolaze drugi: odli~no dresiranim automobilomsti`u dvojica, obojica su u uskim crnimcipelama, jedan je u modernom xemperu, drugi – belakragna – u crnom odelu s belom ko{uqom, kao da jemalo~as polo`io ra~un u banci. I polo`io ga za „ladu-peticu“.Kom{inica silazi kod wih i, zbog ne~eg zadihana,klik}e pored auta, a oni kao da {ire krila, aperje im je naelektrisano – samo {to se ne vidi kakotamo, ispod xempera i ispod sakoa, sve varni~i uzlako pucketawe.U automobilu su mekana sedi{ta. U xepu crnog sakoasu prezervativi.^ujem kako Nina otvara prozor i glasno ka`e:– Tu razgovarajte, razume{? Ne idi nikud. ^uje{li ili ne?– ^ujem, mama – odgovara k}erka mirno, pa opettiho klik}e.Zatim auto poslu{no brek}e, a minut kasnije lupajuvrata ulaza u zgradu – devojka se vra}a u stan,kod mame, osmehuju}i se samoj sebi.Za to vreme ona dvojica u autu govore jedan drugomsvakakve pakosti.No}u Nina hrani devoj~icu kola~ima sa mladimkravqim sirom i piro{kama. Ona sve vreme sprema,a ja tu`no wu{kam poku{avaju}i da razlikujem nadevpiro{ki.Drugi kom{ija mi je profesor, prou~ava neke egzaktnenauke, zove se Jurij, prezime sam mu zaboravio.On se nikad nije nasmejao, ~ak sam siguran da toi ne ume. Ispred wegovih vrata je naj~istiji otira~.Uostalom, ispred mog stana uop{te nema otira~a.Kad se Jurij pewe stepeni{tem, stalno pri~a ne-{to. Ne mo`e se razabrati doslovno, ali ne{to poput:„...odvratno... prqav{tina!.. kako ih nije sramota...pa to je prirodna izopa~enost... ni{ta drugo!..ne, samo neko bezumqe...“Ako Nina svira himnu jednom u pola godine, ondaJurij usisava pra{inu na svakih pola sata, ponekadi ~e{}e. Usisiva~ zuji razjareno i breca se, kao satrven.Jednom sam pu{io u ulazu zgrade i glasno razgovaraomobilnim telefonom, Jurij je zbog ne~eg otvoriovrata – najpre prva, drvena, sa tri brave, zatimdruga, metalna, sa jo{ tri brave. Pogledao me jebr.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /45/