Број 115-116-117

POEZIJATomislav Marinkovi}NOV^ANICENovici Tadi}uSa brojevima je tako,najpre prime}ujemo wihovu strogost,potom tek i nameru da nam saop{teneku korisnu stvar.A ove brojke gledaju nas i,smrtno ozbiqne, potvr|ujuda smo, ba{ tad, bili obasjanimuwom fotografskog aparata.Trenutak – jedan od bezbrojkoji minu{e -a ti ose}a{ da nas i taj, kao i drugi,podmuklo grize, potkrada, meri ipropituje.Sve je to uhva}eno na snimku,u neravnopravnoj borbi~oveka i vremena.Ta uzburkanost qudska, na Sajmu kwiga,taj udes u uli~nom lan~anom hodu,u no}ima koje qude pretvaraju u prestra{enecrne pti~urine.Svuda, ba{ svuda sre}e{ lica iz mraka,ali ti zna{ {ta je iza svih no}i i kuda ide{,a ja se na zajedni~koj fotografiji sme{im.ONO [TO SAM PROPUSTIO NA KRAJUSoba u kojoj starim,Jutros je osun~ana i tiha.Jedan zrak u woj se gnezdiKao sun~eva ptica.Mnogo ~ega vi{e nema{to je prefiweno i jasnodo sitnica,ispuwavalo wu i moje dane.Puno toga neuhvatqivogprolazi pored mene,a da nisam u stawu da primetim,iako pod i zidove prekrivajusve zagonetnije mrqe.Moj `ivot!Zvu~i kao da sam izrekao samo pola istine,i li~i na film iz pro{log vekakoji nisam uspeo da odgledam do kraja,ugrabiv{i samo zaplet.Razlika izme|u nepostoje}egi neprimetnog je u meni,i sve je mawa./32/ KWI@EVNI MAGAZIN/br.115-116-117