Број 115-116-117

svim merilima, ali tako|e je ta~noda ne znamo sve poroke i strastisvojih predaka. Ko zna da u dubokojpro{losti, me|u dedovimana{ih predaka, nismo imali nekogKaina i nekog Aveqa. Ne boj se,ne tra`im opravdawe u genima,niti `elim da vre|em tvoje ose}eweza tradiciju, samo razmi{qam.Kao {to razmi{qam o poslovicida je najlep{e zabraweno vo}e. Vidi{,sve se vrtim u starozavetnomkrugu, pa mi se samo od sebe name-}e pitawe, retori~ko, tek da ne ka-`em, isprazno: da li bismo se ti ija na{li na ovom istom odstojawuda su nam u detiwstvu stavqalioko vrata, za Vrbicu, zvon~i}e, ane pionirske marame.“.Hodaju}i po klizavoj ivici izme|uprivatnog i privatizovanog,izme|u potrebe da pri~a i prepri~ava,junak u poglavqu Mestozlo~ina ukr{ta dva oblika ispoqavawasopstva, pripovedawe sopstvenogzlo~ina i moralnu naknadukoju dobija za taj ~in, tj. mogu}-nost da na ~etrdesetak minuta budepo~astvovan bo`anskom pravdom;u ovom poglavqu susre}u semotiv preqube sa motivom atipi~nogkajawa, naslu}uju se razloziosame i otvaraju sve karte. Iako jeSlobodanov `ivot napet i dinami~an,ispuwen lepim i ru`nim(vi{e ru`nim) sadr`ajima, kulminacijuromana daje tek epizodaOno {to oduvek `eli{, koja je jedanod najja~ih, definitivnihudaraca na psihu glavnog protagoniste:to je istovremeno i znak dase ne mo`e ispravqati tu|i `ivot,da se li~no iskupqewe ne posti`etako {to se nastoji promenitiunapred dati poredak. Da jeput do pakla, pa bio on Danteovili Slobodanov, poplo~an dobrimnamerama, kona~no, da „~ovek bez`eqa na Tibetu je uzorit, a ovdete{ko bolestan“. Zato su wegove`eqe, neostvarene, sublimisane ujedan porok, koji vi{e nikome nemo`e na{koditi osim wemu.Ako nas je Ku}om u Puertu iznenadilaume{no{}u da romanu~ini zanimqivim, istovremenolirski toplim i prijem~ivim,ali i dru{tvenokriti~kim, akonas je Poqupcem provocirala dazavirimo u ono {to oduvek `eliLuka, politi~ki korektno odre|en(~itaj: obele`en) kao osoba sa posebnimpotrebama, da otkrijemo~itavu jednu dramu operva`enuoko jednog jedinog, ali kqu~nogdoga|aja – novogodi{weg poqupca– {ta nam je Gordana ]irjani} dalanajnovijim romanom? Ne{tomalo vremena za pri~u, koja nasne}e „moralno zadovoqiti“, {tonije ni svrha romana po sebi, alikoja bi nas, na par sati, koliko bitrajalo weno kontinuirano konzumirawe,na eks, mo`da mogla podsta}ida se upitamo {ta je to {tosmo oduvek `eleli. A nismo seusudili da (se) pitamo.Dragan Hamovi}TO^AK OP[TEGMLINAMilosav Te{i}, Mlinskokolo, Zavod za uxbenike,Beograd, 2010.Usredi{tu Mlinskog kola MilosavaTe{i}a, nalazi se dvadesetodelniciklizovani niz pesamanadomak od speva, ili pak raspar~anispev, naslovqen „Pa{umvodeni~kog buka“. Vodenici, kaopolazi{tu, ovaj se pesnik prostomorao navratiti, pre ili kasnije.Jer, Te{i} je dosad uneo u svoj obuhvatnipesni~ki prostor glavninubazi~nih, u zajedni~ko na{e jezi~kopam}ewe pohrawenih slika– i onih {to su okosnica naslojenesrpske kulture i povesti i temeqop{te kwi`evne kulture, takoi slike iz samih osnova li~nememorije, koja se, ne jednom, oslawalana riznicu predawa. Vodenicaje upravo jedna od takvih,prvotnih slika. U poeti~kom tekstus kraja zbornika radova MilosavTe{i}, pesnik (1997) nalazimopesnikovo prise}awe na detiwstvo,samo sobom dovoqno govorqivo:„Ipak, ne mogu a da jo{ nekakone spomenem vodenicu, ~ijeme brujawe kroz bra{nene pramenoveprati od detiwstva, jer su imoji preci bili vodeni~ari u nekad~uvenoj, a sada zakorovqenoj,Te{i}a vodenici, u kojoj se pra-{wavo beleo i kvasio do kostijumoj deda Dragoqub, pa se po~esto izeleneo, obrastao u trinu koja muje od mokrine proklijavala iz guwa.(A znao je ispe}i kao pamukmeku poga~u, onu {to pod prstimadi{e, onu {to se ni s jednim drugimjelom ne jede, jer bi je svakopokvarilo.)“ Ali, bez obzira naotkrivenu emotivnu vrednost vodeni~kogmotiva, Te{i} nije odonih pesnika koji }e se olakoprepustiti sladosti nostalgije,niti presnom posredovawu folklornihsadr`aja koje iskustvenonosi. Tradicijske sadr`aje, kao ione li~ne, pesnik i ovoga putapodvrgava finoj stilizaciji ipomnom preoblikovawu, kre}e odpovr{ine da bi dopro do dubinekoju sam jezik, pamtilac, aktivirai svedo~i. Otuda i detetom urezanavodenica, zna~ewski pro~i-{}ena i obremewena, uzrasta dokosmi~kog simbola, koji nije lakoopisati i sagledati, jer se ukazujekao aktivni praobrazac svega {topostoji i {to je postojalo. Ma kolikou praosnovi ove lirske tvorevinesvakako bila slika zakorovqeneTe{i}a vodenice, nad womese sazdalo mnogozna~no i smisaonodinami~no zdawe, koje svojupouzdanost, ipak, duguje i svomekonkretnom polazi{tu.Drugim re~ima, taj simbol vodeni~kogto~ka, kola, vitla, od pesmedo pesme u ciklusu/spevu „Pa-{um vodeni~kog buka“, asocijativnose {iri i grana na sve ~etiristrane i pobu|uje tolike nasle|enesmisaone niti, pletu}iod wih gustu i jaku mre`u. Tako imo`e da bude jer Te{i} neprenosi do`ivqene situacijebr.115-116-117/KWI@EVNI MAGAZIN /53/