Zbornik Mednarodnega literarnega srečanja Vilenica 2003 - Ljudmila

Pisanje
Ponovno mislim v verzih,
razlagam besede, ki so prišle same od sebe.
Sprejemam vsako soudeležbo, ki jo je povzroèilo pisanje.
S pisanjem po odprtem, pod odprtim nebom,
po obupu in bolezni, a z isto strastjo.
Vsako pisanje lahko odreši.
Po kamnu, po zaprtem in neznanem,
èeprav so vse besede enako neznane.
Pisanje po vseh letnih èasih,
apokrifih, po že osvojenih znamenjih.
In po vseh meridijanih,
pisanje po robovih, nevarno pisanje.
Pisanje brez kakršnega koli razloga - in takšna so vsa pisanja.
Po kilometrih na katerih osamljeni
razmišljamo, kako pokonèati praznino na papirju,
kako dopisati svet.
Naj služijo odrešitvi tudi premori med pisanjem.
Po že napisanih listih,
pisanje prvih vrstic naslednje pesmi ...
Èarovnija ustvarjanja. Ustvarjanje zapeljivega.
Pisanje -
vedno nesmiselno viteštvo.
Prevedel Uroš Zupan
172
Pisanje
Ponovo mislim u stihovima,
saopštavam rijeèi kojima nijesam kriv.
Prihvatam svako sauèesništvo izazvano pisanjem.
Pisanjem po otvorenom, pod otvorenim nebom,
po oèaju i bolesti, a sa istom strašæu.
Na spasenje svako pisanje.
Po kamenu, po zatvorenom i po nepoznatom,
mada su sve rijeèi jednako nepoznate.
Pisanje po svim godišnjim dobima,
apokrifima, po veæ osvojenim znakovima.
I po svim meridijanima,
pisanje po rubovima, opasno pisanje.
I ono ni zbog èega - koje je, opet, svako pisanje.
Po kilometrima na kojima usamljeni
razmišljamo kako okonèati prazninu na papiru,
kako dopisati svijet.
Na spasenje neka su i pauze izme|u pisanja.
Po veæ napisanim listovima,
pisanje prvih redova naredne pjesme...
Èarolija stvaranja. Stvaranje zavodljivog.
Pisanje -
uvijek uzaludno viteštvo.
173