Zbornik Mednarodnega literarnega srečanja Vilenica 2003 - Ljudmila
Zbornik Mednarodnega literarnega srečanja Vilenica 2003 - Ljudmila
Zbornik Mednarodnega literarnega srečanja Vilenica 2003 - Ljudmila
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
V tem tukaj ki ga imamo ko se cedi slano<br />
Po drhteèih prstih prazno Kvarnersko morje, Morje<br />
Se vzpenja v prahu do zidov cerkvice opasane<br />
Z belino kot poèivališèe mehiških svobodnjakov<br />
Katere bo zjutraj brez besed ustrelil nepoklican<br />
Nekdo v tuji deželi s tujim jezikom, V sebi<br />
Tuj in prazen ki izbriše obraze s poslednjo kroglo<br />
Tisto ki izenaèuje prostore in usode<br />
Ki vse zavija v prah pozabe, V prah<br />
In pepel ki ostaja na enem, Na mojem lasu<br />
Njenih trepalnic obrnjenih k noènim barvam<br />
Kvarnerja zbujenega s plamenèkom ki izginja<br />
Kot naša telesa v mrtvaško ledeni, vošèeni vodi<br />
Retorièna pesmica<br />
Živela bo in to je vzrok za veselje<br />
Temu ki ostaja zgrbljen in zavedajoè se<br />
Terapevtske moèi odhodov zapušèanj<br />
Racionalizacija da bi se ušlo preživelo<br />
A od kod in do kod bežati, Retorika<br />
In samogovor ne bo obnovil nièesar<br />
Nikomur nièesar vrnil niti telesu niti telesu<br />
Ko to postane netelesni spomin<br />
Èetudi prebujeno živo divje mlado<br />
Uokvirjeno s starèevskimi kombinacijami ugodja<br />
Mislim da ne pišem ljubezensko pesem<br />
Mislim da se spominjam brez distance<br />
V nezrelosti doloèene zgodbe ki zori<br />
Iz ruševine iz pekla neodloènosti iz samote<br />
Doktor ali ste kdaj ljubili, Doktor<br />
Imam veliko šans a nobenih možnosti<br />
Tako recite ko ni celote ko manjka<br />
Druga stran iste zgodbe, Odlomljena stran<br />
Ki išèe svojo novo svežo popolnost<br />
Konèno zbujena in vržena v svet<br />
Kot po sluèaju vendarle odprt cvet ženskosti<br />
Iz monologa: "Kaj mi delaš, Kaj mi ...<br />
Vedno bom, samo, vedno bom ..." Potem razlagam<br />
Tuje besede ki sem jih imel za svoje, tujo<br />
Resnico ki je zrasla do nerazumljivosti<br />
92<br />
Ovomu ovdje koje imamo dok cijedi se slano<br />
Niz titrave prste pusto Kvarnersko more, More<br />
Penje se u prahu do zidina crkvice opasane<br />
Bjelinom kao poèivalište meksièkih slobodara<br />
Koje æe jutrom bez rijeèi strijeljati nepozvan<br />
Netko u tuðoj zemlji tuðim jezikom, U sebi<br />
Tuð i prazan koji briše lica posljednjim metkom<br />
Onim što izjednaèuje prostore i sudbine<br />
Sve zamatajuæ u prašinu zaborava, U prah<br />
I pepeo koji ostaje na jednoj, Na mojoj vlasi<br />
Njezinih trepavica okrenutih noænim bojama<br />
Kvarnera probuðena plamièkom što nestaje<br />
Kao naša tijela u mrtvaèki ledenoj, voštanoj vodi<br />
Retorièka pjesmica<br />
Ona æe živjeti i to je motiv radosti<br />
Ovomu koji ostaje skutren i svjestan<br />
Terapijske moæi odlazaka napuštanja<br />
Racionalizacija da bi se umaklo preživjelo<br />
Samo odakle i dokle bježati, Retorika<br />
I samogovor neæe ništa obnoviti<br />
Nikomu ništa vratiti ni tijelu ni tijelu<br />
Kad postane bestjelesna uspomena<br />
Makar probuðeno živo divlje mlado<br />
Uokvireno staraèkim kombinacijama ugode<br />
Mislim da ne pišem ljubavnu pjesmu<br />
Mislim da se sjeæam bez odmaka<br />
U nezrelosti izvjesne prièe koja zori<br />
Iz ruševine iz pakla neodluke iz osame<br />
Doktore jeste li ikada voljeli, Doktore<br />
Moje su šanse velike a izgledi nikakvi<br />
Tako recite kad nema cjeline kad manjka<br />
Druga strana iste prièe, Strana odlomljena<br />
Koja traži svoju novu svježu potpunost<br />
Probuðena konaèno i u svijet otisnuta<br />
Kao sluèajem ipak otvoren cvat ženstva<br />
Iz monologa: 'Što mi to radiš, Što mi to...<br />
Uvijek æu, samo, uvijek æu...' Zatim tumaèim<br />
Tuðe rijeèi koje sam držao svojima, tuðu<br />
Istinu koja je stasala do nerazumijevanja<br />
93
Change language