Publikacija SEP 2011 - Vilenica

Iz Nase s ljubavlju
Dragan Radovančević
I.
Ozan nije samo uklonio svoje ime sa ulaznih vrata. Uklonio se i on
sam. Otključao mi je, otškrinuo i utrčao u svoju sobu.
„Ozan“. Zatičem ga na krevetu, u zagrljaju sa sopstvenim kolenima.
Tišina. „Ozan“, ponavljam, stojeći uz vrata sobe. Ćuti. Gleda u
sopstvena stopala.
Shvatam ono što sam još juče kroz telefonski razgovor naslutio –
postali smo iznenadni stranci. Ne usuđujuem se da mu priđem.
„Šta ima novo u svemiru“, ironično mi se smeje kroz suze. U prvi
mah nisam spazio da plače. „Jesi li proverio od jutros na „NASA tačka
gov““
„Ozan“, prilazim mu polako. Na obostranu neprijatnost, reklo bi
se. Sedam na ćošak kreveta. Zaista ga je iritirala moja navika da pratim
Nasine vesti. Vesti sa zvezda, kako ih je nazivao. „Bolje se pazi ovih
dole!“ Ali kojih
„Ozan je bio lep i vragolast“, progovara uz ironičan osmeh. „Bio
ti je super dok se igrao štofovima i dugmićima. Dok je bio foto-model
velike italijanske firme“. Odmahuje rukom ka svojoj glavi kao da
ispraća samoga sebe.
Ne pojašnjavam mu svoja osećanja. Ona su sada od sporednog značaja.
Izgovaram blago „ne, ne“. Ali šta ne i kome ne
„Šta su ti rekli u Magistratu Kako stoji sa tvojom vizom“, pitam.
„Jedan veeeliki čika mi je prišao sa vodenim pištoljem u ruci“, pripoveda
glasom iz crtanih filmova propraćenim mađioničarskim pokretima.
Onespokojava me njegov ton. „I rekao je: ti si mali, nemaš
ni osamnaest godina, a želiš da se seksaš. Bua-ha-ha“, oponaša strašan
smeh. Njegov stan mu odgovara: Bua-ha-ha. Njegov stan koji i nije
96