Untitled - Treći Trg

22 / Treći Trg / Broj 19-20
Celija je, bilo je i takvih dana, želela da urliče, besni,
pustoši i sveti se /čak je i bacila sve niz reku boje žada/,
nije nalazila smisla u prestupima sirotih licemera, leti
smećkasto,
zimi sedef modro krzno, arktička lisica dlaku menja,
ali ćud je stamena stena; slamala bi se u krilu sobnih senki
Naposletku, bila je ta jedna stvar koju Celija nit je želela nit
je umela
Na zemlji nije bilo mesta za njene korake, i nikada se asfalt
nije milovao s njenim štiklama jer nit je želela nit umela da
hoda,
a da ne zastajkuje, stvorove koji su pored života
prolazili kao pored turskog groblja treba gađati jajima
kao primitivnu svadbenu povorku, Celija je htela da zastane,
da se osvrne
Htela je, istini za volju, da lebdi, nekoliko santimetara iznad
tla,
kao u onom Ugrešićkinom romanu
Koji između ostalog, govori i o fluidnom identitetu;
morala je da izradi ćilim od nepripadanja ne bi li se spasila
od proždrljivih dželata čije su lakome laloke pretinci u koje bi ju
brže bolje smestili po ovoj ili onoj suludoj liniji,
tek tada je mogla da legne i počine