Untitled - Treći Trg

poziva me k sebi.
Osećam kako se tkanina sama odmotava i pada kraj mojih
stopala, a noge koračaju do kupke u koju uranjam do brade. Puštam
da mi dugo trljaju udove hrapavim rukama, da mi pevaju svoje
tužne pesme ptičjim glasovima, da mi potapaju kosu i guguču mi
nerazumljive nežne reči...
Sada noćima ležim u krevetu, umotana u grube tkanine,
mučena nesanicom, i kroz prozor posmatram mesec koji je rumen
kao sazrela breskva. Navikli su na mene, i ja na njih, samo me još
nisu naterali da progovorim.
Ne odbijam njihovu dobru, ledenu vodu slatkastog ukusa,
ali me mori glad. Uzalud mi nude kašu od kukuruza i ovčji sir
prodornog mirisa.
Ja sam zver koja je navikla na svežu krv: jednom, kada su bile
previše uporne, olupala sam drvenu činiju punu kaše koja se pušila
o zid. Naredila je ženama da to pokupe, i pogledala me hladno, bez
prekora, ali rešena da istraje. Odlučila je da me slomi.
Danima me drže zatvorenu u ovom sobičku u kome kopnim,
ruke mi se tanje, postaju duge i koščate, a u ogledalu sa kog su
nakon kupanja skinule sivo platno, vidim svoje ispijeno lice sa
dubokim kolutovima oko očiju koje se mute od gladi.
Ne znam kako da pobegnem, na omalenom prozoru su rešetke,
a pred zaključanim vratima kolibe noću se smenjuju stražari.
59 / Treći Trg / Broj 19-20
Obično bude oko dugodnevice. Staviću ključić pod jezik i
otrčati po kutiju. Kao spuštena rukom, čekaće me, uglancana i
sjajna, na blatnoj obali.
Otključaću je drhtavim prstima, ostaviti otvorenu, leći ću
u visoku, šumnu travu i čekati dok negde oko ponoći ne osetim
kako se zemlja stvrdnjava i puca pod mojim telom, a vetar me ne
obavije šumorom lišća. Prolomiće se kasna grmljavina, hladne
kapi natopiće mi haljinu, plakaću dok se biljke oko mene sa nemim
bolom suše i obaraju ka zemlji svoje ocvale glavice.
Najzad će zaduvati ledena košava, nad mojom glavom će
zaškripati gole grane oraha, nastupiće zatišje; u potpunoj tišini
velike pahulje otkidaće se sa neba, kao zimski plodovi nekog
ogromnog, nebeskog drveta... Obaviće me sitan sneg.
Već po teškom, nečistom mirisu svoje kose i puti, znaću da sam
preobražena.
Bolnih i istrošenih udova, teškom ću mukom ustati iz snega i