Untitled - Treći Trg

86 / Treći Trg / Broj 19-20
Gde zelenilo traži zaštitu u crnom,
I zlato, prolivši se u klasje, naginje
Ka krošnji, opustošenoj mrazom,
Ka krošnji, uvrtloženoj na raskrsnici
Dva godišnja doba –
Gde su retke azurne opekotine bolnije
Od rđe vetra,
O Bože, ne goni travom moje telo,
Ne potpaljuj ga gnevnim dahom,
Jer muka je to, ostajući na mestu, prostirati se
I čupati se nalik kamenu pod vetrom,
I neka poslanica u ruku rekom okomitom
Tekuća, u drhtavu šaku mravljim
Potokom što navire –
Neka mimoiđe moju ćelavu lobanju
Ne dotaknuvši slabu mekotu sećanja.
2.
Pa onda slaži! Obećaj da će se vratiti,
Obavivši vilin-kosicom zapešća, jasnim cvetom
Šumske jagode ukrasivši grudi...
Ne dolikuje nam da lažemo.
Živeći drugačije, ne približavajući se, ne udaljavajući se
Od nebeskog raja,
Sasvim malko ostavivši sebi,
Pravo na to, da ti inje zatvori oči.
A ranije? Gubim se u nagađanjima – gde ste sada?
A ona? Bez koje nisam znao zašto su mi date
Kosti, zarasle u vene, koža, korenje bola,
Koje spava u njoj,
U kojim je zemljama? Šta ona misli, gledajući
Krovove u godini monotonih kiša,
Kakav je užas, zadižući kafenu veđu, nagoni
Duž besanih domova?
I ko je čuva, razmičući joj dlanovima bedra,
I čiji jastreb disanja nad njom bdi?
A ranije... Ne, reci, – o nežna nuždo,
O suze mučnih veridbi!
Kada bih ja odlučivao – ti da se ne rodiš, -