Untitled - Treći Trg

58 / Treći Trg / Broj 19-20
sklapaju, njeni pokreti su usporeni, već trlja od starosti zamućene
oči i zeva, da bi neočekivano izvila dug, smežuran vrat i viknula
nešto, oštru pretnju u prazan prostor pred sobom, od koje se i sama
uplašim i htela bih da pobegnem, ali me obuzima obamrlost, a vrele
suze mi oblivaju lice.
Osećam da sam izgubila svoju volju, potčinjena sam, kao krpenu
lutku me podižu, umotaju u ćebe i nose...
Budim se u kući sa razrušenim ognjištem i utabanom zemljom
umesto poda, ogledalo na zidu prekriveno je sivim platnom, na
vratima je obešen venčić belog luka, dim rastopljenog katrana
obavija sobu. Oko mog desnog zapešća svezana je trostruka
narukvica od upletenog crvenog konca.
U sobu sa niskom tavanicom ulaze nepoznati ljudi, koji se ne
usuđuju da me pogledaju, iz straha, ili zbog stidljivosti.
Unose neobično veliko korito, nalik na truplo barke, istesano
od jednog jedinog stabla nekog ogromnog drveta, koje mora da je
živelo vekovima.
Svi su stari i pogureni od teških poljskih poslova. Jedan od njih,
izrazito visok, s lakoćom unosi veliki kotao iz koga se izvija mirisna
para. Radoznalo podiže sedu glavu i gleda me bez mnogo čuđenja.
Ima krupne i tamne, malo iskošene oči.
Kroz otvorena vrata za trenutak proviruje lice nekog stidljivog
mladića, koji mora da mu je blizak rođak, ili sin, jer liče. Visoki
čovek izlazi, savijajući se u niskom dovratku, i pažljivo zatvara
vrata za sobom.
Za njima su ušle žene, takođe odreda stare i sve zabrađene
belim maramama. Raširile su belo platno za koje su crvenim
končićem zašiveni novčići i položile ga u korito, koje su zalivale
tamnim biljnim uvarkom, po kom je plivalo lišće.
Mešale su ga sa hladnom vodom koju su donele u krčazima i
potapale smežurane laktove u korito, da bi proverile da li je kupka
dovoljno rashlađena, kao da će kupati novorođenče.
Sedim na slamenjači, savijenih kolena, obavijena tkanim
ćebetom koje mi grebe kožu i gledam ih nepoverljivo, odlučna da
im ne dozvolim da me okupaju.
U sobu ulazi pogurena starica sa očima boje ilovače, jedina
bez marame, tek sada vidim da joj tanušna siva pletenica dopire
do kolena. Vedra i živahna, poslovično daje uputstva ženama i uz
ljupki smešak, koji ne trpi izgovore, malom, čvornovatom šakom