Untitled - Treći Trg

72 / Treći Trg / Broj 19-20
DIMITRIJE BUKVIĆ rođen je 1985. u
Beogradu. Apsolvent je sociologije,
pisac u nastajanju i novinar u jednom
prestoničkom dnevnom listu.
Kratke priče objavio je u zbornicima
i časopisima u Beogradu, Valjevu,
Sarajevu i Banjaluci. Svira gitaru,
piše prozu, aforizme, haiku poeziju
i reportaže.
dimabekrija@yahoo.com
PRERASTANJE
U to doba, bio sam dovoljno mali da mogu ceo da se sakrijem
iza bočne strane kreveta, u sobici kod babe i dede u stanu.
Kada sam se tako jednom sklupčao, deda je ušao u prostoriju.
Nije me spazio. Šarajući pogledom po „praznom” sobičku, pomislio
je da sam u toaletu, što je i rekao babi.
Odjednom, postalo mi je drago što nisam raskrinkan. Moja
mala zavera, preduzeta iz nepoznatih, dečjih razloga, uspela je.
Odlučio sam da ostanem u zaklonu, sve dok se baba i deda ne
zabrinu što me nema.
Naoružavši se strpljenjem, počeo sam da čekam. Čekao sam,
čekao... U sobu niko nije svratio, jer tamo nisu imali šta da traže, a
ni u WC, ubeđeni da je zauzet.
„Hajde više”, pomislih. „Nek’ se dedi prikenja, neka se babi
pripiša, ili obrnuto. Što neko od njih ne isprlja ruke, ili se ne poseče
reckavim nožem za hleb, pa da ode da opere ranu?”
Ubrzo sam odustao i neopaženo napustio tajni položaj.
Sledeći put kada sam došao, ponovo sam se kamuflirao.
Šćućurio sam se što sam više mogao – malo je falilo da ceo uđem u
sebe. Posle nekog vremena, deda je ušao i rekao kroz smeh:
– Izađi odatle... vidim ti čuperak.
Prokleti čuperak, pomislio sam. Govnar me odao! Otišao sam
u kupatilo i odfikario ga makazama, bacio ga na pod, izgazio ga,
iseckao na milimikronske delove. Dlakave ostatke sam tresnuo u
keramičku školjku, povukao vodu i spustio poklopac, da se kurvin
sin kojim slučajem ne bi vratio.
U godinama koje su usledile, rastao sam sve više, i nikako