Untitled - Treći Trg

korenje, ćelije, atomi, neutroni...) Nije to samo zarad višeg cilja.
Oni ga nisu svesni. Ne, oni jednostavno teže sopstvenom uništenju,
verujući da žive. I zaista, žive. Ko bi to smeo da porekne!
Pod tvojim opijumom ljigave okoštalosti prihvatam sve. Tvoji ćoravi
pipci su me prosvetlili. Mislio sam da se krećem, a sve vreme sam
se nalazio na tvojim leđima. Mislio sam da osećam, čujem, vidim,
a sve vreme sam tonuo u tvoju mekanu nutrinu. Mislio sam da
mislim, a samo sam slušao cinični eho. Za to vreme, ti si vršio
funkciju antene usmeravajući ka meni sunčevu energiju. I moje
zelenilo se umnožavalo. Ne znam kako, starim čudom, od neutrona
uraslog u oca i majku, postao sam ja – ukorenjen i lisnat, željan da
se izrazim i da saznajem. Video si da mahnito rastem i morao si
da me oslobodiš okova livade... Onako napunjenog praiskonskim
snagama, pustio si me da izigravam čoveka, mene, koji sam bio i još
sam samo biljka rođena od žene. Preostaje mi da se nadam da su
nesrećnici razumeli nesrećnika.
79 / Treći Trg / Broj 19-20
Zenica
Doveo si me do pospanosti kao vrhunca poezije života. Strašna
pospanost listova. Listovi se opuštaju. Opuštene latice se zatvaraju.
Zatvoren krug uvlači u tvoju spiralnu kućicu. Pipci su uvučeni i
vraćeni u mrak pre jutra. Mrak znači samo jedno – tačku. Jedno
nije ništa drugo nego ja. Ja nisam ništa drugo nego ćutanje. Ćutanje
najviše prija u mraku. A ćutanje i mrak dovode do pospanosti. Ti si,
dakle, ćutanje i mrak.
Možda su listovi već žuti, možda čak više nisu na granama, ja to ne
osećam. Oni su služili da osetim, kada ih nema osećanje je nešto što
nikad nije postojalo. Misli postaju zamrznute, spore, teške. Osećam
da misli klize kroz stablo, ali ih ne razaznajem. Kretanje svetlosti
podseća me na to da sam biće. Inače nemam svest o biću. Ostatkom
svesti shvatam samo da nemam svest ni o čemu.
Gašenje mi prija, predajem se gašenju. Tako divno zatvaranje
očiju, takvo iščezavanje svih pipaka. Svih ekstremiteta. Takva
koncentracija na zenicu, ničiju, neku zenicu, divnu zenicu. Potpuno
svođenje na nju.
Zenica.
(Završno poglavlje iz rukopisa knjige Isečak 8)