Untitled - Treći Trg

82 / Treći Trg / Broj 19-20
Taba zemlju u krug, mašući repom,
penje se po hrapavom malteru južnog zida, prema muvama
koje se greju na bledom suncu.
I vadi nas kao insekte iz pukotina, iz savijenog lišća i
mokrih stabljika noći.
Njen dugi vrat, kao u sive čaplje, nagli izbačaj bodežastog
kljuna – iznad ribnjaka
maglenog grada, u bledo svetlucavoj svetlo zelenoj,
u cinoberu neona.
***
Ostavi nam noć, njen okomiti vrtlog,
penušavi talas, zapenušane zaprege, koje hitaju prema
zalivu.
Neka ljubav prilazi i pije;
kao ptica koja sa visine
spušta školjku na cement keja i strmoglavljuje se za njom –
neka od komadića izdubi naše duše;
neka nas, kipteće komadiće njen visoki talas uznese,
iz dubine nas samih: iz slepih dolina, gde svetlost
gubi svoje vode u pukotinama, a ništavilo
dubi sisteme pećina.
Ostavi nam noć – njena prelivajuća pojila;
ostavi nam mesto ispod kamena –
kao larve efemerida i Plekoptea u planinskom potoku
priljubićemo se oznojenim telima za njegovo dno
i smrt nas neće odneti;
ostavi nam lišće i kamenje.