Untitled - Treći Trg

36 / Treći Trg / Broj 19-20
BRANISLAVA SOVILJ rođena je 1966. u
Beogradu. Diplomirala na Odseku za jugoslovenske
književnosti i svetsku književnost
Filološkog fakulteta u Beogradu. Neko vreme
je radila kao novinar-reporter Večernjih novosti,
nešto duže kao profesor srpskog jezika i književnosti, a od nedavno
je bibliotekar. Objavljivala je prevode sa engleskog i ruskog,
kratke priče i pesme. Osvojila više nagrada.
sovilj@yubc.net
... A NA RUŽI TRN
Sve što se sme i što se ne sme – on je bauljao, on je njuškao,
on je rastao i sve što se sme i što se ne sme je bilo ili dobro ili
loše i svet se isprva zaista tako delio, da bi potom zapao u mnogo
interesantniju i, naravno, važniju podelu na lepo i ružno i,
sledstveno tome, na nas i na one druge.
Mama je bila lepa. Tata nije. Lepotica Natalija je bila lepa, kuća
i Senjak i bašta pred tom kućom su bili lepi i gvozdena ograda sa
kopljima i crnim, ledenim vencima niz koje se slivala kiša, bila je
lepa. Staša je lepo dete (između dva svetska rata smo: sve što bi bilo
pre ili posle, previše uzbuđuje, dakle, nema mnogo veze sa lepim. U
modi je zvati se Staša i ovaj je zadovoljan što je tako) i Staša je lepo
ime.
Nasuprot tome, ono što nije lepo može imati jednu, slabašnu
utehu, da je dobro. Tata je neosporno bio dobar. Vodio je unosne
poslove i retko se dao videti: za ručkom, večerom i nikad. Bio je
ćutljiv, uz sve to. Mama ga je uprkos tome primetila i spustila se
sa vrtoglavih, olimpijskih visina do njegove zdepaste, proćelave
persone. Verovatno zato što je bio dobar. Ako nemamo šta vidljivo,
nevidljivo je sigurno sa nama – saznavao je Staša.
Roditeljski par koji mu je uvek bio pred očima sugerisao
je nekom delu njegove svesti da se lepo i ružno negde, u nekoj