Untitled - Treći Trg

24 / Treći Trg / Broj 19-20
(posle dekompresovanja, niko više ne mora da se pravi lud.)
u toj veštačkoj gužvi dobro plaćenih
prerađenih i dopunjenih statista s jezicima za zubima
prikovanim
pitajući se naglas da li ću te u ovako loše falsifikovanoj ulici
zaista sresti
u punoj brzini, naleteo sam na tvoje tvrdo čelo
i, nadomak za ovu priliku opljačkanog servantesovog
instituta, razbio nos.
na licu mesta je intervenisao lokalni plastični hirurg,
travestit
sestre i braća koji su požrtvovano pritrčali iz kulisa nisu
uklonili bubice sa revera, koje ne smeju da se vide na
snimku
a ti si se, sva u crnom, dečje ucveljenog lica
sa mrljom moje krvi na čelu
nagnula nad improvizovani ležaj na koji su me postavili
u praznom prolazu kod banke inteze
uz zvuke dirljive pobožne i patriotske pesme sa promotivnog
kompakt-diska spc-a
rekla si mi tiho, prigodno, ali razgovetno:
koliko god tvoj nos bio smotan,
ja ću te zauvek voleti.
tresla si se,
od treme.
povredila si me, rekao sam ti, ali znam da nisi htela.
htela sam da ti se javim – sricala si, prisećajući se – ali nisam
stigla,
odmah si krenuo nosem na mene.
sada te, eto, volim.
u jeku postoperativnih bolova
na promaji kod pustog intezinog bankomata
(okruženog sledbenicima specijalne policije)
bilo je to ipak lepo čuti.