Untitled - Treći Trg

Treći Trg / Broj 19-20
Onda kad sam možda umirao
i onda kad sam samo ležao
u rehabilitacionom centru
i iz postelje sa tobom pričao.
I ovde si mi sedeo kraj kreveta,
donosio mi vodu ili smo pričali.
Previše sam možda govorio.
Eto, duže ćemo zajedno biti,
mislio sam i verovao a ti si onda
pre deset dana odjednom potonuo.
Ležao si, otvarao usta i žmurio.
Polako si se od sveta udaljavao.
I juče si iz njega zauvek otišao
baš istoga dana kad je i mama
četiri godine ranije sa njega otišla.
Učio si me šta su Betoven, Mocart,
Šubert, Čajkovski ili Mendelson.
Zajedno smo slušali muziku.
A pokazivao si mi i slikarstvo.
Pored tebe naučio sam da crtam.
Da, ti si projektovao onaj enterijer
Muzeja moderne umetnosti na Ušću.
Onaj što ga je hvalio Viktor Šklovski.
Bio si mi vodič na putovanjima.
Sa tobom sam, moj tata, upoznao
Beč, Grac, Ljubljanu, Sežanu, Trst,
pa Hanover, Minhen ili sam Beograd.
Sada si daleko i mnogo mi je žao
što si put daleke nigdine odlutao.
Ali, znam, ti ipak ostaješ u meni.
Tvoje reči ću u sebi jasno čuti.
I ja ću se sa tobom tako sretati
i na taj način ću, oče, o tebi brinuti
kao o nekoj neponovljivoj stvari,
o neponovljivom blistanju i pojavi,
kao o nezaboravnoj uspomeni
i nežnosti koje stvarnost ne kvari.