You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
RAZGOVOR: VLADIMIR ARSENIJEVIĆ<br />
Što biste rekli, kakva je kulturna razmjena<br />
između zemalja bivše Jugoslavije? Koliko<br />
mladi iz tih zemalja znaju jedni o drugima,<br />
a koliko je dominantan konstrukt da se<br />
radi o strancima/neprijateljima? (Hrvatska<br />
ove godine u Srbiji reklamira svoj turizam<br />
sloganom “Tako lepa, a tako blizu”.)<br />
– To je jako duhovito, video sam te plakate.<br />
Iako, istini za volju, Hrvatska za nas zaista<br />
jeste lepa zemlja u komšiluku, da ne kažem<br />
susedstvu, i mi u nju rado odlazimo.<br />
Barem neki odavde. I uglavnom budemo<br />
lepo primljeni, što daje razloga da se dolazi<br />
ponovo. Mladi iz naših zemalja verovatno<br />
jedni o drugima znaju čak mnogo više<br />
nego što su i sami skloni da tvrde zavedeni<br />
mračnjačkom retorikom s obe strane, jer<br />
su sličnosti među nama snažne, kao i kontakti<br />
na najrazličitijim nivoima i očito je da<br />
nam svi tragični nesporazumi Srba i Hrvata<br />
u dvadesetom veku zapravo ukazuju<br />
na jednu bitnu poruku: nijedan Jasenovac,<br />
kao i nijedan Vukovar ili Dubrovnik, nisu<br />
u stanju da unište taj intenzivan osećaj da<br />
smo mi naprosto upućeni jedni na druge.<br />
I da to čak i nije posledica samo srodnosti<br />
jezika već nečega još dubljeg. Mladi<br />
to, međutim, većinom ne uviđaju svesno,<br />
kod njih je jako prisutan strah od sličnog<br />
a nepoznatog, i mislim da bi jako dobro<br />
bilo ukoliko bi naše dve zemlje, na nivou<br />
Ministarstava obrazovanja ili već nekog ko<br />
bi bio nadležan za takve stvari, ustanovile<br />
tradiciju redovne razmene srednjoškolske<br />
i studentske omladine zarad zbližavanja i<br />
stvaranja mreže kontakata. Siguran sam<br />
da bi naša budućnost bila utoliko svetlija<br />
ukoliko bi više ljudi na obe strane razvilo<br />
dugotrajna prijateljstva.<br />
SVIJET OBILJEŽEN<br />
MOBILNOŠĆU<br />
Što ovim zemljama nudi Europa? Koliko<br />
se isplati ići prema njoj - ne suprotstavljajući<br />
konzervativan nazor “autentično<br />
srpskog/hrvatskog/itd.” s “degeneriranim<br />
Zapadom” - jesmo li osuđeni na kopiranje<br />
zapadnih modela ili su zamislive<br />
i druge (pozitivne, naravno) opcije? U<br />
vašem romanu Predator niz ex-jugosa<br />
odlazi u Europu, samo da bi tamo propali<br />
i/ili doživjeli razočaranje?<br />
– Ja sam vrlo sumnjičav prema svim autentičnim<br />
lokalnim političkim projektima<br />
i radije bih uvek odabrao “kopiranje zapadnih<br />
modela” sa svešću da to ne valja<br />
činiti s verom u njihovu savršenost već s<br />
promišljenim uzdanjem da je to naprosto<br />
najbolja od svih mogućih opcija koje nam<br />
stoje na raspolaganju. Što se likova iz Predatora<br />
tiče, sve su to ljudi koji su menjali<br />
svoja boravišta pod raznoraznim dramatičnim<br />
okolnostima i njihova su iskustva<br />
nepovratno obeležena time. Mi živimo<br />
u svetu obeleženom različitim oblicima<br />
mobilnosti i po njemu se neprestano kreću<br />
i oni kojima je ta vrsta pokretljivosti na<br />
ovaj ili onaj način onemogućena.<br />
Živjeli ste više od godine u Meksiku.<br />
Kako biste saželi to iskustvo, koliko je<br />
život tamo drugačiji nego u ovdašnjim<br />
zemljama? Kakva je Vaša percepcija zapatista<br />
i njihove borbe?<br />
– Tokom svog boravka u Meksiku, posetio<br />
sam i Chiapas, obišao Palenque, San Cristobal<br />
de Las Casas, sela Maja indijanaca<br />
razasuta po prašumi. Kombi kojim smo<br />
putovali više puta je zaustavljala vojna policija<br />
koja je pažljivo pregledala stvari svih<br />
putnika. Pre puta smo upozoreni da ne<br />
nosimo nikakve materijale koji se tiču zapatista,<br />
jer će nam biti oduzeti a moguće je<br />
i privremeno zadržavanje od strane vlasti<br />
radi ispitivanja ukoliko postoji sumnja da<br />
su materijali namenjeni samim pobunjenicima.<br />
Sve je to delovalo jako uzbudljivo,<br />
međutim, istina je da je u Chiapasu<br />
sve bilo u savršenom<br />
redu. Priroda od koje zastaje<br />
dah, turisti na sve strane, nasmejana<br />
lica, prodavnice suvenira,<br />
restorani, kafi ći, barovi i<br />
klubovi, gradska vreva i svuda<br />
unaokolo Maja indijanci koji<br />
su očito živeli po ulicama i bavili<br />
se najrazličitijim načinima<br />
da dođu do nešto novca, od<br />
prodaje roba i usluga do najdirektnijeg<br />
prosjačenja. Saznali<br />
smo da su Maje koje čovek<br />
vidi po gradovima Chiapasa<br />
listom protestanti koje je katolička većina<br />
proterala iz sela pa su se oni tako<br />
našli u svojevrsnom egzistencijalnom i<br />
kulturnom limbu, na praznom prostoru,<br />
u vakuumu gradskog asfalta u kom ne<br />
pripadaju. Nepotrebno je naglašavati da<br />
katolička većina među Majama podržava<br />
zapatiste i vice versa. Stvari su, dakle, po<br />
običaju prekomplikovane za sud koji staje<br />
u ovako malo prostora.<br />
Glavni junak Predatora jest Nihil Baksi,<br />
Kurd. Ima li njegova nacionalnost - kao<br />
pripadnika najvećeg naroda bez vlastite<br />
države, a opet, i pripadnika manjine unutar<br />
Kurda - veze s tim što je jedan od lajtmotiva<br />
romana neukorijenjenost, hibridnost<br />
identiteta u suvremenom svijetu?<br />
– Da, on je na izvestan način autsajder<br />
svih autsajdera. Otprilike kao ona ideja<br />
o crnoj lezbejki kao o trostrukoj autsajderki.<br />
Međutim, za razliku od nje (koja<br />
je makar potencijalno na miru sa svojim<br />
ženskim i svojim homoseksualnim i svojim<br />
crnim identitetom, jer su joj prirodom<br />
dati) Nihil Baksi je mutant i rezultat jedne<br />
zlosrećne kombinacije raznoraznih pridodatih<br />
identiteta. U ovom strašnom svetu u<br />
kom živimo njegova sudbina je od prvog<br />
dana obeležena tim neobičnim usudom,<br />
činjenicom da je Kurd iz Iraka a pri tom<br />
i jezid. Nije svako rođen baš pod srećnom<br />
zvezdom, to je nešto što smo i mi ovde često<br />
osećali. Postoje čitave društvene grupe<br />
čija je uloga da budu parije i tu nema pomoći.<br />
Tako da Nihil Baksi jednako trpi<br />
svoje kurdstvo i svoje jezidstvo a kasnije i<br />
svoj imigrantski status. Ti identiteti njega<br />
bacaju u jednu bespoštednu borbu u kojoj<br />
niti jedna osoba nema ama baš nikakve<br />
šanse (ljudi u Srebrenici ubijani su naprosto<br />
kao nosioci bošnjačkog, muslimanskog<br />
identiteta, a ne kao osobe), i on prolazi<br />
kroz niz tragičnih događaja koji konačno<br />
od njega tvore kanibala, čoveka koji ima<br />
sve razloge da tvrdo veruje kako je ovo<br />
svet u kom se ljudi ljudima hrane.<br />
DIHOTOMIJA ZLOČINAC-ŽRTVA<br />
Oahu Džim, narcisoidan, navodno uspješan<br />
Amerikanac, koji živi TV-show sapunicu<br />
i teži za nedostižnim ispunjenjem vs.<br />
Nihil Musa Baksi, Kurd koji je odrastao<br />
u “realnom” užasu, tradicionalna, čvrsta<br />
karaktera. Kurd pojede Amerikanca (koji<br />
žudi za tim) - biste li se složili s interpretacijom<br />
koja bi tu vidjela društveno-političku<br />
poruku?<br />
– Zašto da ne. Dopala mi se ideja da neznatni,<br />
sitni, tamnoputi, siromašni Kurd<br />
pojede socijalno uspešnog, krupnog, belog<br />
i prebogatog pripadnika američke elite.<br />
Predator nije neophodno knjiga o osveti<br />
malih i nemoćnih nad velikima i moćnima,<br />
ali svakako da se u delovima može<br />
i tako čitati.<br />
Zašto “Nihil”? Ništavilo postmoderne,<br />
teret pojedinca osuđena na užas ili ništa<br />
od toga?<br />
– Pretraživao sam sajt na kom su sabrana<br />
raznorazna kurdska imena i ime Nihil mi<br />
— U POVERENJU, JA<br />
MISLIM DA JE SRBIJA<br />
JOŠ ODAVNO PREBOLELA<br />
KOSOVO SAMO ŠTO SE<br />
GOTOVO NIKO TO JOŠ<br />
UVEK NE USUĐUJE DA<br />
IZJAVI. KOSOVO JE JOŠ<br />
ODAVNO ZA VEĆINU<br />
SRBA NEPRISTUPAČNA<br />
TERITORIJA —<br />
se najviše dopalo. Bio sam svestan njegovog<br />
latinskog značenja i zadržao sam se<br />
na tome, nisam se mnogo bavio pitanjem<br />
“zašto” iz prostog razloga što se imenima<br />
i njihovim značenjima ne valja baviti predugo.<br />
Lako se ukvare. Ko god je ikad birao<br />
ime za književni lik, svoje novorođeno<br />
dete ili kućnog ljubimca, sigurno zna o<br />
čemu pričam.<br />
Što se tiče Vašeg romana U potpalublju,<br />
rekli ste da je tada stvarnosna proza<br />
bila svjestan korak unatrag. Predator se<br />
teško može nazvati stvarnosnom prozom<br />
- znači li to da drukčija vremena<br />
zahtijevaju i drukčiju poetiku (recimo,<br />
apokaliptičnu u ovom slučaju), ili se radi<br />
samo o osobnom eksperimentu?<br />
– Lično smatram da je i knjiga U potpalublju<br />
napisana znatno elegantnijim jezikom<br />
nego što bi to zahtevala ona osnovna načela<br />
stvarnosne proze. Inače, dovoljno je<br />
da čovek provede samo nekoliko sati pred<br />
televizijskim ekranom i osećaj apokalipse<br />
postaje prirodan i neizbežan. Smirivanje<br />
na lokalnom planu konačno nam je dalo<br />
priliku da se donekle izdignemo iz ovdašnjeg<br />
mulja i bacimo pogled nešto dalje<br />
– ka globalnom mulju. Ka predivnom ali<br />
prljavom svetu svuda oko nas. Predator je<br />
moj pokušaj da pišem o tome.<br />
Kanibalizam kao središnja <strong>tema</strong>, transgresija<br />
opisana vrlo naturalistički, ali<br />
opet i približena, predstavljena “ljudski”<br />
- zašto baš kanibalizam, jesu li takve tendencije<br />
inherentne suvremenom društvu,<br />
a samo ih rijetki i zaista manifestiraju?<br />
– Kanibalizam postoji oduvek i nije ništa<br />
više inherentan savremenom društvu<br />
nego bilo kom drugom iz prošlosti. Međutim,<br />
jedna je stvar veoma svojstvena<br />
našem vremenu – internet. I revolucija<br />
u ljudskoj komunikaciji bez presedana<br />
koja se dogodila zahvaljujući<br />
internetu. Pored mnogo toga<br />
drugog, on je omogućio i da se<br />
ljudi najbizarnijih seksualnih<br />
(i ne samo seksualnih) sklonosti<br />
prepoznaju, susretnu,<br />
komuniciraju i, konačno, po<br />
želji sretnu. Poznat je slučaj<br />
Armina Miewesa, takozvanog<br />
Roten burškog kanibala koji je<br />
svoj dobrovoljni obrok, izvesnog<br />
Bernda Jürgena Brandesa,<br />
susreo na sajtu The Cannibal<br />
Cafe. Tako smo, pored<br />
predatora, konačno upoznali i<br />
žrtvu, i to dobrovoljnu, čoveka<br />
koji je želeo da bude pojeden,<br />
koji je pre nego što je izdahnuo,<br />
zajedno sa Miewesom<br />
sam jeo delove svog tela, i to<br />
je bacilo jedno sasvim novo i<br />
neobično svetlo na čitavu stvar<br />
i zauvek uneredilo do tad uravnoteženu<br />
dihotomiju zločinacžrtva.<br />
Čitava moja knjiga može<br />
se čitati u tom ključu. Iako je<br />
Predator knjiga o mnogo toga,<br />
a ne samo o kanibalizmu.<br />
zarez, xi /261–262, 9. srpnja 2009. 5<br />
HEROJSKA DIMENZIJA<br />
“KROKODILA”<br />
Vaš je roman ove godine ušao među 12<br />
polufinalista za književnu nagradu Jutarnjeg<br />
lista. U Hrvatskoj se u posljednje<br />
vrijeme desila eksplozija književnih<br />
nagrada, a često se tvrdi da one zapravo<br />
služe tek brendiranju i lansiranju tržišnog<br />
uspjeha dobitnika. Kakva je situacija u<br />
Srbiji?<br />
– Pa, ja sam zapravo slabo zainteresovan<br />
za to pitanje književnih nagrada pa nisam<br />
siguran da bi moje razmatranje na ovu<br />
temu bilo po bilo čemu izuzetno.<br />
U Beogradu je održan književni festival<br />
KROKODIL. Koje biste regionalne autore<br />
izdvojili i zašto? Koliko se suvremena<br />
regionalna književnost može mjeriti sa<br />
svjetskom?<br />
– KROKODIL je bio i prošao i bilo je zaista<br />
sjajno, oko dvadeset pet autora iz BiH,<br />
Hrvatske i Srbije čitalo je tokom tri uzastopne<br />
večeri pred sjajnom beogradskom<br />
publikom, voditeljski hrvatsko-srpski par<br />
Kruno Lokotar i Ivan Bevc su briljirali,<br />
muzički nastupi u pauzama čitanja pokazali<br />
su se kao pun pogodak i zaista je sve<br />
bilo fantastično, jedino što nam vremenski<br />
uslovi baš nikako nisu išli na ruku. Prva<br />
dva dana u večernjim satima, baš pred sam<br />
festival, na Beograd bi se spustili strašni<br />
pljuskovi praćeni grmljavinom. Zato je festival<br />
umesto na otvorenom prostoru gde je<br />
prvobitno trebalo da se održi, preseljen u<br />
salu u holu obližnjeg Muzeja 25. maj. Bilo<br />
je logično da se po takvim vremenskim<br />
uslovima niko neće pojaviti i ja sam bio<br />
zadivljen dok sam posmatrao publiku kako<br />
se po pljusku i vetru probija do Muzeja 25.<br />
maj. Tako je KROKODIL dobio praktično<br />
herojsku dimenziju. Treće večeri, na<br />
sreću, vreme je konačno bilo suvo i poseta<br />
je bila zaista izuzetna. Kako i ne bi kad su<br />
nastupali miljenici beogradske književne<br />
publike, poput Borisa Dežulovića i Predraga<br />
Lucića ili Vedrane Rudan. Beograd,<br />
ukratko, već očekuje KROKODIL 002, a<br />
nekoliko gradova u Srbiji zainteresovano<br />
je da se nešto slično priredi i u njihovim<br />
sredinama.<br />
Prije godinu i nešto u jednom ste intervjuu<br />
spomenuli da radite na većoj proznoj cjelini<br />
Čudovišta, čiji je prvi dio skoro gotov.<br />
Znači li to da možemo očekivati nastavak<br />
Predatora?<br />
– Možda. Ne. Da, ali nije bitno.<br />
Svejedno.<br />
VLADIMIR ARSENIJEVIĆ (Pula, 1965.) srpski<br />
je književnik, prevodilac, urednik i publicist. Za<br />
prvu knjigu U potpalublju, 1994, koja je ujedno i<br />
prvi dio predviđene tetralogije Cloaca Maxima,<br />
dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine kao<br />
njezin najmlađi dobitnik ikad, a to je djelo i dosad<br />
jedini debitantski roman kojem je dodijeljena<br />
ta nagrada. Roman U potpalublju preveden je<br />
na dvadeset jezika. Roman Anđela, drugi dio<br />
ciklusa Cloaca Maxima, objavio je 1997. Godine<br />
1999/2000. boravi u Ciudad de Mexicu gdje svira s<br />
međunarodnim teksaško-britansko-srpskim punk<br />
bendom Los Armstrings s kojim objavljuje i svoj<br />
jedini nosač zvuka Wanderlust. Iste godine izlazi<br />
mu treća knjiga MEKSIKO ratni dnevnik, a 2004.<br />
objavljuje ilustrirani roman Išmail u suradnji sa<br />
strip crtačem Aleksandrom Zografom. Krajem 2008.<br />
izlazi dugo očekivani i hvaljeni roman Predator.<br />
Redoviti je kolumnist beogradskog dnevnog lista<br />
Politika kao i nekoliko drugih novina i časopisa<br />
na prostoru bivše Jugoslavije. Prevodi s engleskog<br />
jezika, živi u Beogradu i radi kao urednik.
Change language