tema broja: subverzivno oglašavanje - Zarez

PROZA
Kineski stroj za ljubljenje,
Ben Slotky
PISMO TEBI Kada budeš ovo čitao, ja ću biti lav i znam, znam. Znam da ti je ovo
teško čuti; meni je to teško reći, ali kažem. Gotovo da sam postao lav; to ti govorim,
to ti kažem. To je dio onoga što želim i trebam da čuješ.
Prije nego što dođem do toga, trebao bih doći do ovoga. Ništa od toga nije novo
ni zanimljivo. Nije baš skriveno u nekoj dubini, da nisam osobito dobar. Osobito
dobra osoba, ne mislim da jesam i ne mislim da sam ikada bio. I opet, ništa od toga
nije novo ni zanimljivo, niti će te iznenaditi. Bilo mi je teško ponašati se kao da to ne
znam, da nisam toga svjestan, no pretvaram se kao da ne znam, premda znam.
Dok ovo budeš čitao, bit ću pod vodom. To se događa, dogodilo se i može se
dogoditi u bilo kojem trenutku i ti to već znaš. Moja majka je umrla od Smrti Od
Čokolade a pod Smrću Od Čokolade mislim na rijedak autoimuni nedostatak zbog
kojega su se njezini unutarnji organi smežurali, korodirali i prestali raditi; to je
nepotrebno, neugodno i upravo ono o čemu govorim. To je bilo prije deset godina,
prije nego što sam bankrotirao, prije nego što sam se oženio i rastao, prije nego što
sam se pretvorio u lava. Bio sam mlađi tada, oko deset godina mlađi; tada nisam bio
pod vodom, i nisam imao pojma da će se to dogoditi. Nikada nisam ni pomislio da će
se išta dogoditi i nikada nije. Mislio sam da mogu proreći budućnost. To je bilo prije
rastave braka, djece, i čokoladne smrti. Bilo je to prije podvodnog pretvaranja-u-lava.
Mogu reći što će se dogoditi. Sada ti to govorim zato što je to istina. Mogao bih ti reći
upravo sada. Možda nije točno. Mislio sam da mogu točno proreći budućnost i rekao
ILUSTRACIJA Boris Ljubičić
zarez, xi /261–262, 9. srpnja 2009. 50
sam to i svome bratu. Moj mi je brat vjerovao čak i kada ja sam nisam i nisam mogao.
Uvijek sam znao da ne mogu točno proreći budućnost. Uvijek sam znao da lažem.
Moj brat je debil.
Gotovo sam spreman umrijeti i možda ću biti mrtav dok ovo budeš čitao. To bi se
moglo dogoditi svakoga dana, moglo se već dogoditi, možda se događa upravo sada.
Umirem i to je, mislim, ono što ti želim reći. Umirem, postajem lav, ispod vode sam.
Moram ti to reći.
Moja prva žena zna da se pretvaram u lava. Premda želi da sam mrtav. Nju nije
briga jesam li pod vodom ili nisam. Mrzi me iz mnogo razloga a neki od tih razloga
vjerojatno su stvarni. Moja dva sina su autisti, a drugi je opasan, opasan poput mene,
opasan kao i ja. Mi smo pod vodom, on i ja, on i ja, i pitam se i upravo sada se pitam
jesmo li zapravo svi pod vodom. Ili svi nismo. Sjedim na kauču u kući gdje sam
nekada živio a sin koji je poput mene u mom je krilu. Gledamo TV, televiziju, emisiju
o lavovima. Moj sin pokazuje prstom prikaz lava. Lav leži ili liježe. On je u travi, lav,
trza svojim repom. Pitam se mlati li muhe. Lav zijeva i sav se pretvorio u zube. To si
ti, kaže mi moj sin i tako je. To si ti, također, kažem mu i on me gleda i smiješi se. Sav
se pretvorio u lice.
Ti pišeš o stvarima koje znaš i kada kažem “ti” , mislim “ja”. Ne poznajem te, ne,
premda se čini da sam poput tebe. Možda se čini da znam sve o tebi i znaš što mislim
kada kažem “ti”. Dakle pišeš o onome što znaš i to ti govorim, želim da to čuješ,
trebam da to znaš. I u redu je što je tako, u redu je zato što je to
upravo ono što jest, što je tako. Dakle, dok ovo budeš čitao, mogao
bih biti mrtav ili pod vodom ili lav, a ne znam zato što ne mogu
proreći budućnost. Točno.
USKRS Re ći ću ovo što ljepše mogu, jer je Veliki Petak i tako
to, ali dajte, molim vas.
Dragi jebeni spasitelj.
Ozbiljno?
To je taj vaš tip?
Ja sam Sin Božji.
Zajebi to, ja sam Sin Božji, ok? Pokušajte me pratiti. Tu je Bog,
koji je stvorio cijeli svemir, sve u njemu.
Bog.
A tu sam Ja; žao mi je, tu sam Ja, njegov pravi tjelesni Sin,
šećem po Zemlji. Božji sin, voda u vino, štruce i ribe, slijepac
progleda, i nekoliko rabina? Nekoliko rabina s jebenim čekićima
počinju mi prilaziti, laju uokolo, počinju sa sranjima.
O. K. ali ozbiljno, bez omalovažavanja, ali misliš li da sam
dopustio da me pribiju na križ? Hej, ja sam sin jebenog Boga,
mogu hodati po vodi i oživljavati mrtve, a dopustit ću im da mi
pribiju ruke i jebena stopala za grede? Aha, ne, ne bih rekao. Zar
ne bih, kvragu, ne znam, ispalio laserske zrake iz svojih očiju ili
tako nešto? Odletio??? Pretvorio se u T-Rexa? Ne bih li jebeno
nešto učinio, tako vam svega, i da, gotovo sam rekao Isusa vam
vašeg.
Ozbiljno, stari, žao mi je, ali zaista su me mogli pribiti na križ,
znaš? To bi se lako moglo izvesti i mogu se prilično lako, bez puno
jebenog razmišljanja sjetiti dvanaestero ljudi koji bi to rado izveli.
A oni nisu čak ni rabini. Ja i gotovo svatko koga poznajem mogao
bi biti ubijen prilično jebeno lako, ali ono što fakat ne mogu je
ispaljivati vukodlake iz svojih ruku ili pretvoriti šake u zmije i
jebeno im svima zabiti zmije u guzicu.
FIJU!! FIJU!! FSST!! FSST!!
Toliko o tom sranju sa Sinom Božjim, ako mene pitaš.
No sve je u redu, radite što već morate raditi. Idite napraviti
svog čokoladnog zeca i oživite ga ili ga sakrijte ili što već radite s
njim. Nema beda. Ja bih svoj marcipan.
S engleskoga prevela Sanja Kovačević.
Objavljeno na http://benslotky.wordpress.com/
BEN SLOTKY pseudonim je Michaela Holocausta, autora
popularnih knjiga za djecu kao što su The Chocolate Robot Man
i 3-2-1 Christmas. Slotky/Holocaust objavio je nekoliko priča od
kojih nijedna nije dobra. Njegovu prvu zbirku priča Red Hot Dogs
White Gravy, objavio je u jesen 2008. Chiasmus Press. Ništa od
toga, naravno, nije točno.