2jg9Fl9

20 Priručnik za škole
godine usvojena lista pokazatelja na osnovu kojih bi trebalo pratiti stanje
obrazovanja i u našoj zemlji.
2.2. Faktori koji utiču na osipanje
Na učenika mogu delovati različiti faktori rizika od osipanja.
Nizak socioekonomski status je faktor rizika koji sa sobom povlači
delovanje mnogih drugih faktora rizika. Kao što je već rečeno, učenik
koji dolazi iz siromašnije sredine može imati niz teškoća u učenju zbog nedovoljno
stimulativne sredine u kojoj se razvija i uči, a pored toga sebi ne
može da obezbedi elementarne uslove za učenje. Ovi učenici često su primorani
da počnu da rade pre završetka škole. Roditelji iz porodica niskog
socioekonomskog statusa ne shvataju da ulaganje i jaka vera u obrazovanje
može da predstavlja korak ka izlasku iz siromaštva, jer često primorani
da rešavaju egzistencijalne potrebe ne mogu da planiraju dalju budućnost.
Takođe, migracije i rani ulazak učenika u svet rada jesu faktori koji doprinose
osipanju učenika iz veoma siromašnih porodica.
Kao jedan od važnih faktora rizika jeste izostajanje sa časova
(apsentizam). Osipanje se retko dešava iznenada već učestalo izostajanje
učenika može predstavljati „signalnu lampicu“ da do osipanja ubrzo
može doći.
Takođe, rizik od osipanja učenika značajno se uvećava ako učenik
nije prihvaćen u društvu vršnjaka, ako se u školi ne oseća dobro, ako
ima niska postignuća i, shodno tome, nisko uverenje u svoje sposobnosti
da u školi postigne uspeh i slično.
Različiti problemi u ponašanju, posebno u srednjoj školi, udruženi
sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, doživljenom traumom,
maloletničkom trudnoćom, mogu predstavljati okidač za napuštanje
školovanja.
Mnogi učenici srednjih škola napustili su školu zato što nisu imali
sredstava za prevoz do škole koji može biti skup u slučajevima u kojima
je potrebno da se duže putuje do srednje škole, a opština nije obavezna
da pomogne učeniku u ovom slučaju jer srednja škola i dalje nije obavezna.
Takođe, nepostojanje precizne identifikacije i evidencije na opštinživotnog
veka ukoliko ne dođe do promene tekućih obrazaca upisa. Indikator se
izračunava na osnovu parametara populacionih statistika. Ovo je jedan od indikatora koji
omogućava praćenje kapaciteta i obuhvata sistema obrazovanja zemalja EU. Npr. na Kipru
ova brojka iznosi tačno 14 godina, u Belgiji, Švedskoj i Islandu 19, dok je očekivan broj
godina proveden u obrazovanju najduži u Finskoj i iznosi preko 20 godina (European
Commission, 2009b)