2jg9Fl9

4. Praćenje i evaluacija školskih aktivnosti usmerenih ka sprečavanju osipanja 51
bi trebalo značajno da se smanji. Učenici koji u školi počinju da se osećaju
prihvaćenije i učenici kojima nastavnici pružaju više pažnje i podrške
prestaju da namerno izostaju sa časova. Takođe, škola ovo poređenje izostanaka
pre i posle intervencije može da posebno prati i meri za učenike
pod individualizovanim merama podrške.
Školski uspeh. Takođe, važno je posmatrati i podatke o školskom
uspehu na nivou škole, a naročito o uspehu učenika kojima se pružaju
individualizovane mere podrške. Senzibilizacija nastavnika u okviru
intervencije, usmeravanje nastavnika da više koriste individualizaciju i
diferencijaciju kao pedagoški pristup, kao i prilagođenije držanje dopunske
nastave, trebalo bi pozitivno da se odrazi na rast učeničkih postignuća
izraženih kroz školske ocene. Ovo je dugoročan put i nepostojanje
brzih i vidljivih efekata ne treba da obeshrabri školu već da pokaže kako
intervenciju dalje usmeravati prema željenim ciljevima.
Ponavljanje razreda. Stopa ponavljanja razreda bi takođe trebalo
da se smanji kao posledica drugačijeg rada nastavnika u nastavi sa učenicima
pod rizikom. Ponavljanje kao školska praksa ima snažne kontraproduktivne
i negativne efekte na učenike koji ponavljaju, što je pokazano
u velikim i uticajnim istraživačkim studijama u oblasti obrazovanja.
Kvalitativni podaci. Pored brojčanih podataka, škola može da prikupi
i dodatne podatke tako što će da intervjuiše 12 određene roditelje,
nastavnike i učenike pre i posle intervencije. Ovo je vrlo poželjno za samoevaluaciju
škole generalno, a za intervenciju posebno, jer se može usmeriti
tamo gde je najpotrebnije.
Kada škola prikupi sve ove podatke, može analizirati šta je i koliko
postignuto. Cilj ovog prikupljanja podataka na nivou škole, kao i analiziranje
već postojećih podataka, treba da služi daljem usavršavanju intervencije,
odnosno unapređivanju mera za podršku učenicima. Pri tumačenju
podataka treba se oslanjati na ono što se u školi već zna. Recimo,
moguće je da u nekoj stručnoj školi osipanje i dalje opstaje u trogodišnjim
profilima, koje upisuju učenici pod većim rizikom, što znači da posebnu
pažnju treba obratiti na te profile i pojačati podršku koja se njima
pruža kroz različite mere (npr. možda učenike nekih profila jače povezati
kroz različite vannastavne aktivnosti sa učenicima drugih profila, više ih
usmeravati ka tržištu rada i informisati ih o budućem zaposlenju i sl).
Svaka škola je specifična i tumačenje podataka se mora vršiti u skladu sa
posebnim osobinama svake škole. Oslanjanje na podatke može značajno
unaprediti rad škole, ako njihovo tumačanje prati prilagođena intervencija
i dobro umrežavanje nastavnika u zajedničkom delovanju.
12 Primeri pitanja za kvalitativno istraživanje se mogu naći u spomenutoj studiji „Kako do
škole društvene brige – efekti mera prevencije i intervencije za sprečavanje osipanja učenika
iz obrazovnog sistema Republike Srbije” (npr. Vodič za fokus grupe).