STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

14. poglavlje
Neo~ekivan spas
Na{ spas je do{ao neo~ekivano u periodu avgust – oktobar
1942. Izgubili smo na{e najmilije, a sada smo mi bili na redu.
Nismo imali nikakavu nadu da }emo uspeti da spasimo se iz tog
pakla. Jedino smo se te{ili da su nas mo`da zaboravili. Nada bez
ikakvog teme lja.
Ovo stra{no stanje je na svakoga druga~ije delovalo. Ja sam
verovao da se nama ni{ta ne}e dogoditi. To sigurno nije bio rezultat
nekog logi~nog procenjivanja situacije, ve} neopravdani fatali -
zam koji je sa mnom ovladao. Taj fatalizam odr`avao je moj
moral i moje raspolo`enje (tako|e i moje okoline). Ali fatalizam,
s druge strane, u takvoj neizvesnoj situaciji smanjuje otpornost i
borbenost i negativno deluje na odluke koje treba stvoriti, da bi se
ipak poku{alo ne{to preduzeti.
Fatalizam }e me pratiti i u budu}nosti. Kasnije se kod mene
razvilo svojstvo o{trog zapa`anja i analiti~nog procenjivanja
raznih doga|a ja i situacija, ali fatalizam nije potpuno nestao.
Mo`da i nije lo{a ta kombinacija dva tako suprotna svojstva.
Ja sam jo{ u to vreme imao jednog dobrog jevrejskog prijate lja
u Zagrebu, na `alost, poslednjeg. Zvao se Erich Blüh. Vezalo me
s njim zajedni~ko {kolovanje, a bio je i veran i srda~an drug. I on
je sa svojim roditeljima “ostao”; nisu pobegli i nisu bili odvedeni.
Jednog dana je do{ao i ispri~ao mi veliku novost. Njegov otac
je uspeo dokazati da on nije sin Jevreja Blüha, ve} nezakoniti sin
jednog crkvenog zvonara u njegovom rodnom mestu. Dakle, da je
polu-Jev rejin, a takvi su u NDH bili tolerisani i zato je i njegova
familija bila za{ti}ena. Pri~ao mi je jo{ da su ve} bili na usta{kom
redarstvu i da su ih tamo izbrisali iz popisa Jevreja. Oni su molili
102