STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

napad zapo~eo. Te{ko je verovati da su Hrvati bili unapred
obave{teni o ta~nom datumu. Mo`da je to bio puki slu~aj?
Zavladala je te{ka briga za one koji su odvedeni i za ~iju se
sudbinu nije mnogo znalo, a ono malo {to se ~ulo bilo je jezivo.
Bilo je sada svima jasno da se tu ne radi o nekoj radnoj slu`bi,
koja }e se jednog dana i zavr{iti i ljudi }e biti opet slobodni, kako
su mnogi na po~etku verovali.
I u drugim zemljama pod nema~kom kontrolom Jevreji su
slani na “radnu slu`bu”. Tako u Ma|arskoj i u Bugarskoj. Ali, to
su bili samo mu{karci i njima se, uglavnom, nije ni{ta stra{no
dogodilo (u okviru te slu`be).
Mi, koji nismo bili obuhva}eni tim “prvim talasom”, slobodno
i nesmetano smo se kretali. Neobuzdana usta{ka propaganda
danono}no nas je krivila za sve: za rat, za pomanjkanje u `ivotnim
namirnicama, za neprijateljski stav prema novoj dr`avi itd. itd.
Bili smo obesprav ljeni, oplja~kani, ali nas fizi~ki niko nije dirao.
Kretali smo se po gradu s jevrejskom zna~kom. Sretali smo i
usta{e; oni nas nisu napadali, niti vre|ali. Zato je bilo te{ko i u
najmra~nijoj ma{ti predo~iti ono {to su u logorima pro`ivljavali
oni nesretnici.
U Zagrebu je sada sledilo srazmerno mirno razdoblje u kojem
je onaj koji je ostao “napolju” mogao da odahne, bar na kratko
vreme. Svi smo `iveli u velikoj brizi i strahu. Bilo je jasno da }e
nakon ove kvazi ti{ine do}i novi talas hap{enja i progona.
64