STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

19. poglavlje
Dobrovoljno u
partizane
Dan iza oslobo|enja Novog, ja sam se zajedno sa ve}inom
mladih ljudi iz mesta dobrovoljno priklju~io partizanima.
Procedura je bila kratka: u komandi grada su nas primili i
zapisali. Svaki je dobio pu{ku - italijanski karabin i tri kutije s
mecima, te veknu belog hleba i pet cigareta. Vodnik, koji nije
imao vi{e od 14 godina, pokazao nam je kako baratati oru`jem.
Me|u partizanima je bilo mnogo dece. Njihove roditelje su ubile
usta{e, a oni koji su se nekim ~udom spasili, postali su borci s
visokom motivacijom.
Onda smo bili raspore|eni na razne du`nosti, na stra`e i u patrole.
Moja prva stra`a je bila u luci, gde su ba{ s jedne la|e iskrcava -
li sanduke s municijom.
Nisam bio uveren da je moja obuka u baratanju oru`jem bila
dovoljna, pa sam ra|e izvadio metke i ~uvao stra`u s praznom
pu{kom. Kako moja vojna obuka nije nikada bila nadopunjena,
ostao sam kod obi~aja da nosim praznu pu{ku. Ako bi se pojavio
neki neprijatelj, onda ne bih znao {to da radim, ali se barem nisam
izlo`io opasnosti da se sam ubijem, ili da ubijem nekog od mojih
drugova. Kada danas mislim o tome, pitam se {ta bi sa mnom
napravili moji pretpostav ljeni da su to znali?
Stra`a je trajala ~etiri sata. [etao sam se na obali du` la|e.
Hleb sam hteo odneti ku}i, da ga podelim s roditeljima. Tih dana
snabdevanje nije bilo o~igledno dobro. Metnuo sam hleb ga na
stub za koji je bila zavezana la|a. S vremena na vreme bih bacio
pogled, da se uverim da je hleb jo{ tamo.
143