STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

Put je pro{ao bez ikakvih dramati~nih doga|aja. Kada smo ve}
putovali kroz italijansku zonu, zagrlili smo se jer smo bili sre}ni.
Kona~no u italijanskoj Drugoj zoni. Spa{eni!?
Stigli smo u Plase, odakle smo trebali putovati autobusom do
Novog Vinodola, na{eg kona~nog odredi{ta (nekih 25 km udaljenog
od Plasa). Tu su Italijani kontrolisali putnike koji ulaze u
njihovu zonu, a ne u vozu. Dva karabinjera1 pregledavala su propusnice,
pa su se zato putnici podelili u dva reda. Karabinjer, koji
je pregledavao red u kojemu smo mi stajali, bio je jedan mali
Italijan i pravio je veliku buku. Postavljao je mnogo pitanja na ita -
lijanskom koja ljudi nisu razumeli. A on nije razumeo njihove
odgovore. Derao se na njih, i na kraju, ipak ih je propu{tao. Ali
sve je to i{lo jako polako.
Drugi je po naglasku bio Slovenac, ali je malo govorio i hrvatski.
Postavljao je malo pitanja i red je brzo napredovao. Moj otac
je opet imao jednu od svojih blistavih ideja: “Pre|imo u drugi red,
tamo je na{ ~ovek!”
Brzo }e se ispostaviti da to nije “na{ ~ovek”. Kada je ovaj uzeo
u ruke na{e propusnice, ~elo mu se namrgodilo i prvo mu je pitanje
bilo: “Ki je to potpisal (Ko je to potpisao?)” Moj tata je
poku{ao da objasni da smo mi podneli pismenu molbu i posle
dobili propusnicu, bez da smo videli onoga koji ju je potpisao.
Drugo pitanje je bilo da li smo Jevreji. To mu nije bilo te{ko
naslutiti, jer smo bili sasvim druga~iji nego drugi putnici. Oni su
bili me{tani koji su se vra}ali iz Slavonije, gde su leti radili na `etvi
i zaradili ne{to `ita, koje su sada u vre}ama nosili ku}i.
Mi smo nastupili s dva velika lakirana kofera, na kojima su jo{
bile nalepljene nalepnice hotela u kojima smo nekada letovali.
Sada niko nije putovao na letovanje! Pored toga, oni koji su se
vra}ali u italijansku zonu imali su italijanski `ig na svojim propusnicama,
a mi nismo. Staro pravilo emigranta je ne poveriti se po -
grani~nom stra`aru, jer se nikada ne zna {ta ovaj mo`e odlu~iti na
svoju ruku.
Zato smo uporno tvrdili da nismo Jevreji. Na to je on metnuo
na{e papire u svoj d`ep i rekao nam da sa~ekamo po strani. Sam
je nastavio sa kontrolom onih putnika koji su jo{ preostali. Moj
107