STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

ve~erom. Bili smo u odli~nom raspolo`enju i pri~ali smo o na{im
dogodov{tinama.
Odjednom, u gostionicu su u{li italijanski vojnici. Oni su
nalepili na zid jedan veliki plakat. Kada su oni oti{li, mi smo se
pribli`ili i pro~itali njegov sadr`aj. Na italijanskom i hrvatskom
progla{ena je “blokada”. Italijanska armija zapo~ela je sa
ofanzivom protiv “partizanskih bandi”. Da ne bi bili ometani u
svojoj akciji, zabranjuje se svako kretanje civilnog stanovni{tva iz
mesta u mesto do zavr{etka te operacije. Jo{ je re~eno da }e onaj
koji prekr{i to nare|enje biti streljan. U proglasu je bilo jo{ i
drugih stvari za koje se moglo o~ekivati streljanje, kao: “... ko
bude uhva}en s falsifikovanim papirima”.
To sigurno nije zvu~alo jako ohrabruju}e za nas. I jo{ je
re~eno: “... Putnici koje je ova naredba zatekla na putu mogu nastaviti
put do svog odredi{ta, ali u pratnji italijanske vojske.”
Na{i prijatelji su nas umirivali i predlo`ili nam da ne nastavimo
put, ve} da ostanemo kod njih za svo vreme “blokade” i da se tako
ne izlo`imo kontrolama. Eto, ve} smo mislili da smo spa{eni, a
sada je iskrsla nova opasnost.
Drugo jutro, kada smo se nakon neprospavane no}i na{li kod
doru~ka, pojavio se jedan italijanski oficir (tenente – poru~nik) u
pratnji nekoliko vojnika. On je pitao da li ima putnika koji su
“zapeli” zbog blokade? Ispostavilo se da su, osim nas, bili tu jo{
jedan stariji bra~ni par u pratnji jednog mladi}a, i jedan gospodin
srednjih godina koji je putovao sam. Bra~ni par je izgleda, tako|e,
bio u begu, mo`da ~ak Jevreji, a mladi} ih je vodio.
Italijanski oficir nam je objasnio da moramo nastaviti na{ put i
da ne mo`emo ostati ovde. Otrgnuo je list iz svoje bele`nice i na
njemu napisao na{a imena i da nam se dozvoljava da nastavimo
put. Ovom prilikom se ispostavilo da onaj samostalni putnik vlada
perfektno itali janskim jezikom. Slu`i}e nam kao prevodilac za
vreme celog tog pute{estvija, koje }e se sretno zavr{iti, zahvaljuju}i
mnogo i njemu i njegovom znanju italijanskog jezika.
Oprostili smo se od na{ih doma}ina i krenuli na put. Naravno,
pe{ice, i zato s minimalnim prtljagom. Sve ostalo smo ostavili kod
na{ih prijatelja. Mi smo trebali sti}i prvo u Crikvenicu, a odatle u
Novi Vinodol.
109