STRAHOTE NDH - Centar za prirodnjacke studije

da li da zbace usta{ki re`im koji im je postao teret. General
Edmond Gleise von Horstenau, predstavnik nema~ke vojske u
Hrvatskoj, 5 preporu~ivao je da se Paveli} smeni. Drugi su se protivili.
Za Paveli}a najvi{e se zalagao nema~ki poslanik u Zagrebu
Kasche, koji je tvrdio da su Paveli} i njegove usta{e jedini na
Balkanu u koje se Nemci mogu pouzdati. Tako su usta{e mogle
nesmetano nastaviti sa svojim zlodelima.
Italijani su se otvoreno suprostavili usta{kom teroru na teritoriji
koji je dr`ala italijanska vojska i preduzeli su odgovaraju}e
mere da se teror obustavi. Nije se tu radilo o nekom tajnom
planu. Na narod nim skup{tinama su vode}i usta{ki ministri na -
gove{tavali spro vo|e nje ovog “plana” ~iji je cilj bio “oslobo|enje
hrvatskog naroda od svih stranaca”, u prvom redu od Srba i
Jevreja.
27. maja 1941, veliki `upan zapadne Bosne, Viktor Guti},
izjavio je na jednoj javnoj skup{tini: “Nepo`eljni elementi bi}e
istrebljeni da im trag ne}e preostati.” 6
22. jula 1941, hrvatski ministar za odgoj i veroispovjedi, Mile
Budak, u svom govoru najavio je taj plan. I mnogi drugi, na javnim
skup{tinama objavljivali su ovaj plan.
Proterivanje u Srbiju se pokazalo kao problemati~no. Tome su
se protivili Nemci koji su vladali Srbijom. Ipak je proterano nekih
200.000 Srba. Sproveden je veliki broj prisilnog pokr{tavanja, ali
to usta{e, u njihovoj slepoj mr`nji prema Srbima, nije zadovoljilo.
Bilo je bezbroj slu~ajeva da su usta{e sakupile sve stanovnike
nekog sela da bi ih odveli u crkvu na pokr{tenje, ali umesto toga
nemilosrdno su ih pobili, do poslednjeg. Bilo je i slu~ajeva da su
Srbi bili ubijeni nakon {to su se ve} pokrstili. (Apsurdno je govo -
riti o “pokr{tavanju” po{to su Srbi, tako|e, hri{}ani.)
Kako je to po~elo?
Odmah nakon uspostavljenja usta{ke vlasti, po~elo je hap{enje
Srba. 7,8,9 Hap{enje pojedinaca je brzo pre{lo u masovna hap{enja.
Krajem aprila zapo~eo je masovni pokolj Srba {irom Nezavisne
Dr`ave Hrvatske.
Izme|u 27. i 28. aprila u selu Gudovcu kraj Bjelovara usta{e su
streljale 184 srpska seljaka. U Blagaju, u podru~ju Korduna, bili
82